Noister: talas³ kombinuje kinetički zvuk kretanje tela zasnovan na savremenoj cirkuskoj praksi. Spajanjem dva različita umetnička žanra, autori istražuju odnos čoveka i mašine, koji se smenjuju u ulogama manipulatora i izmanipulisanog. Kao rezultat odnosa, zvuk postaje katalizator za dalje interakcije i istovremeno povezuje prostor između izvođača i predmeta.
Cirkus kao umetnička forma suočava izvođače i gledaoce sa ranjivošću ljudskog tela. Cirkus nadilazi fizičku ranjivost izvanrednim pokretima, trikovima, figurama, ali ona (ranjivost) ostaje prisutna u mogućnosti pada ili neuspeha, povrede ili smrti. U predstavi, Noister svoj život poverava svojim modularnim sintetičkim zvučnicima, koje postavlja na razne nesigurne pozicije ili balansirajuće platforme, bacajući ih u vazduh ili vrteći ih po prostoru.
S druge strane, interakcija između predmeta i Noistera stvara zvučni pejzaž koji se neprestano kreće kroz prostor, čineći zvuk opipljivijim i stavljajući ga u poziciju koautora prostora. Zvučna kulisa se uvek menja tokom izvođenja i posledično utiče na percepciju gledaoca o onome šta se dešava na sceni. Zvuk ponekad dolazi sleva, ponekad zdesna, odozgo, odozdo, izbliza ili izdaleka, putuje kroz prostor ili ga potpuno ispunjava, ili nestaje.