О kњизи
Речник извођења и савременог позоришта Патриса Пависа свеобухватан је водич за сваког ко се бави уметношћу, поготову за оне који раде у позоришту - од ентузијастичких аматера до посвећених професионалаца, од студената и научника до актера медијске сцене. Са око двеста алфабетских уноса и бројним крос-референцама Речник извођења и савременог позоришта нуди тумачења, савете и подршку за све области позоришне уметности - од Афекта, Акробатске уметности на отвореном и Антрополошког позоришта до Вокалности, Забаве, Заједнице и Звука у позоришту. Просвећујуће, на моменте инструктивно и забавно, прослављени аутор Патрис Павис дели своја дубока знања о позоришту и нуди непроцењив водич за сваког ко ствара драму, представу или извођење. Без обзира на то да ли се ради о имерзивном, интеркултурном, позоришту заједнице, театру за туристе или неком другом - ово ауторитативно дело је суштински референтни инструмент за савременог позоришног теоретичара и практичара.
Задатак који је аутор поставио, Речник извођења и савременог позоришта у потпуности испуњава: омогућава боље разумевање и процењивање дела наше епохе, и то дела у ширем смислу - не само текстова и режије него и представа и извођења свих врста.
Небојша Брадић
Патрис Павис је научник изразите интелектуалне радозналости, театролог који се у својој богатој каријери успешно опробавао, пратећи дух времена, у различитим теоријско-методолошким оквирима: од семиологије позоришта, преко истраживања позоришне интеркултуралности до последње фазе у којој се посветио теоријском позиционирању студија извођења у француској култури.
Радозналост и недогматичност његовог рада огледа се не само у томе што никад није робовао само једној теорији и методи већ и у томе што је често полемисао с туђим концептима (постдрамском парадигмом или неким концептима из области студија извођења), али и својим властитим, из ранијег периода (на пример, када је реч о савременој режији класике). Његове књиге су превођене и имале су велики утицај на развој студија позоришта у многим светским срединама, а посебно се издваја његова везаност за корејску културу.
Иван Меденица
Kао и сваки речник/појмовник, и овај Пависов не чита се као белетристика или као друге театролошке студије - страницу по страницу, хронолошким редом. Абецедни редослед, наиме, подразумева посебну врсту логике читања и, нарочито, трагања; намеће читаоцу својеврсну потрагу, истраживање најчешће одређено следом асоцијација и повезивањем појмова - тема на темељу унутрашње логике појединих тема. А опет, Речник извођења и савременог позоришта могуће је читати и на онај други начин, попут белетристике, дакле од корица до корица, јер нас корак по корак уводи у светове који су нам у исти мах и познати али и сасвим нови, другачији. Позориште, па и ово савремено, наиме, још једном се показује као - чудо.
Александар Милосављевић
О аутору
ПАТРИС ПАВИС је професор Позоришних студија на Универзитету Kент у Kентерберију. Области интересовања су му перформанс, семиологија и интеркултуралност у позоришту.
Творац је verbo-corps теорије која се односи на нов начин превођења дела драмске уметности. Та теорија подразумева да у свакој култури постоји јединство између језика и покрета и да се сваки драмски писац подсвесно ослања на њега. Према Павису, преводилац би требало да уочи то јединство у оригиналу и да га реконструише у преводу.
Објавио је следећа дела: Problèmes de sémiologie théâtrale (1976), Languages of the Stage: Essays in the Semiology of Theatre (1982), Voix et images de la scène: vers une sémiologie de la réception (1985), Marivaux à l'épreuve de la scène (1986), Dictionnaire du Théâtre (1987), Le théâtre au croisement des cultures (1990), The Intercultural Performance Reader (1996), L'analyse des spectacles: théâtre, mime, danse, danse-théâtre, cinéma (2005), La mise en scène contemporaine: origines, tendances, perspectives (2007), Dictionnaire de la performance et du théâtre contemporain (2014).