О kњизи
Kњига садржи интервјуе, критике, есеје и теоријске текстове о балету и савременој игри, планове и извештаје о хуманитарним и мировним пројектима, апеле, коментаре, фотографије, биографију и библиографију Јелене Шантић (1944-2000), балерине, историчарке балета, али и боркиње за мир и људска права. Kњигу је приредила др Амра Латифић, а дизајнирала Јелена Јаћимовић. Kњизи су дали допринос и Јеленини савременици и сарадници: Горан Божичевић, Ивана Стефановић, Марија Јанковић Шеховић, Маријана Цветковић, Милена Драгићевић Шешић, Свенка Савић и Весна Голић. Рецензенти књиге: проф. др Гордана Никић, проф. др Маријана Прпа Финк и проф. др Ратко Божовић, а техничке уреднице МА Ирина Љубић и проф. емер. Ирина Суботић.
Готово на енциклопедијски начин Јелена Шантић тематски и структурно систематизује информације из области балетске уметности, визионарски непогрешиво креира стратегију и студијски програм будуће балетске академије, пише низ креативних сценарија и либрета. Интердисциплинарна компетенција Јелене Шантић огледа се и у корео-пројекту о Исидори Данкан, који потписује као либретисткиња, кореографкиња и редитељка, изведеном на сцени Атељеа 212 у оквиру 25. Битефа под ембаргом 1992. године. Неисцрпну покретачку енергију Јелена је проналазила у блиском окружењу и борби за људска права и мир, нарочито у ратним годинама на крају XX века, када се показала не само као емпатична особа већ и предузимљива, делотоворна и изразито храбра. Наклоњена миру, правди и истини, постала је једна од кључних личности антиратног и антинационалистичког покрета. Своју борбу за мир је започела 1991. Ходом мира око Скупштине, што представља прву јавну манифестацију новооснованог Центра за антиратну акцију. Пројекти Пакрац, Група Мост, Група 484, представљају Јеленина остварења страствене ангажованости и грађанске храбрости.
Kњига је настала кроз пројекат Активистичко наслеђе: приче жена након конфликта и током кризе на Западном Балкану, подржан од USAID Serbia и The Balkan Trust for Democracy.
О ауторkи
Амра Латифић рођена је у Београду, где је дипломирала на Филолошком факултету и на Факултету драмских уметности, а докторирала на Интердисциплинарним студијама при Ректорату Универзитета уметности. Објавила је књиге: Парадигме руске авангардне и постмодерне уметности; Идеја о глуми: перформативни артекосмизам; Kосмополитски сјај београдског белог балета; Живот без компромиса за уметност и мир. Јелена Шантић: есеји, записи, коментари. Објавила је многе стручне радове у страним и домаћим часописима. Сада је запослена као ванредна професорка на Факултету за медије и комуникације Универзитета Сингидунум у Београду.