U predstavi Koža, Arno Ferera i Žil Pole nastoje da održe međusoban lični odnos, koji se ne zasniva na sukobu već obojici odgovara. Jedan će možda želeti da pokori drugog, da ga prisili na poslušnost, da mu nametne situaciju, dok će drugi to spremno prihvatiti. Obojica uživaju u svojim pozicijama na koje pristaju. Da bi to uspeli, oni istražuju granice svojih tela koristeći konjičke remene, predviđene za vuču i oranje. Tako stečena snaga omogućava nam da se prepustimo njenoj slasti. Korišćenje remena povećava čovekov potencijal za vuču, ali nam pruža i drugačiju perspektivu. Kroz fizičku posvećenost drugima, ovim arhaičnim oruđem, dvojica akrobata tragaju za stanjem u kom instinkt postaje vidljiv i opipljiv.