У представи Kожа, Арно Ферера и Жил Поле настоје да одрже међусобан лични однос, који се не заснива на сукобу већ обојици одговара. Један ће можда желети да покори другог, да га присили на послушност, да му наметне ситуацију, док ће други то спремно прихватити. Обојица уживају у својим позицијама на које пристају. Да би то успели, они истражују границе својих тела користећи коњичке ремене, предвиђене за вучу и орање. Тако стечена снага омогућава нам да се препустимо њеној сласти. Kоришћење ремена повећава човеков потенцијал за вучу, али нам пружа и другачију перспективу. Kроз физичку посвећеност другима, овим архаичним оруђем, двојица акробата трагају за стањем у ком инстинкт постаје видљив и опипљив.