Predstava Svetu se ne može ugoditi, prema motivima istoimene pripovetke, obrađuje stalni ljudski problem s kojim se susrećemo uprkos tehnološkom razvoju čovečanstva. U pitanju je susret sa tuđim mišljenjem, koje može da bude površno i osuđujuće. U želji da ugodimo svetu, mi menjamo svoje postupke umesto da stanemo iza svojih dela, čvrsto i promišljeno.
Jedinstvenim spojem partnerske akrobatike, lutkarstva i pozorišne naracije želimo da predstavimo i sukobimo upravo različita scenska mišljenja. Bilo da je u pitanju veština koju najčešće srećemo u savremenom cirkusu, kao što je partnerska akrobatika, ili preko lutkarstva, koje se nezasluženo povezuje s pozorištem za najmlađu decu, sve do bajkovitih tehnika naracije, koje svaku radnju izmeštaju u daleki svet, gde je sve moguće.