Представа Свету се не може угодити, према мотивима истоимене приповетке, обрађује стални људски проблем с којим се сусрећемо упркос технолошком развоју човечанства. У питању је сусрет са туђим мишљењем, које може да буде површно и осуђујуће. У жељи да угодимо свету, ми мењамо своје поступке уместо да станемо иза својих дела, чврсто и промишљено.
Јединственим спојем партнерске акробатике, луткарства и позоришне нарације желимо да представимо и сукобимо управо различита сценска мишљења. Било да је у питању вештина коју најчешће срећемо у савременом циркусу, као што је партнерска акробатика, или преко луткарства, које се незаслужено повезује с позориштем за најмлађу децу, све до бајковитих техника нарације, које сваку радњу измештају у далеки свет, где је све могуће.