После дуже паузе узроковане пандемијом, и неколико онлајн издања, Филозофски театар се вратио у свом физичком облику у Београд на Битеф-Прологу када је разговор са Светланом Слапшак водила Маја Пелевић. Ове године враћа се и са Срећком Хорватом, који је овај програм покренуо при Хрватском народном казалишту у Загребу, а затим је заједно са Мајом Пелевић и Иваном Ненадовић 2016. покренуо и београдско издање. Од тада је публика жељна узбудљивих разговора имала прилику да чује водеће филозофе, уметнике и активисте попут Франка Бифа Берардија, Бориса Будена, Терезе Фуркадас, Тарика Алија, Џулијана Асанжа, као и да учествује у критичком промишљању стварности. На овогодишњем Битеф фестивалу, Хорват ће угостити једног од највећих редитеља не само нашег региона већ светски признатог Желимира Жилника - пионира „Црног таласа“ и човека који је својим радом обележио југословенски филм и последњих тридесет година такозване „транзиције“ и кризе капитализма. Премда су на разне начине већ били у интеракцији и разговорима све од Субверсиве фестивала пре десет година, па до Бургтеатра у Бечу прошле године, ово је први пут да ће Желимир Жилник и Срећко Хорват наступити заједно у Београду. У разговору који ће се осврнути не само на доследну ауторску поетику Желимира Жилника, него управо на њену социјалну, политичку и етичку димензију, као и на њено значење у доба Југославије, а и на значење у данашње доба, двојица „друштвених радника“ и беспоштедних критичара капитализма извешће и дискурзивни скок у садашњост и будућност климатских промена. Питање није само које ће последице та катаклизма 21. века имати на филм и уметност већ коју улогу у суочавању са будућношћу - и могућношћу радикалне промене - може и треба да има уметност и критички ангажман?
ЖЕЛИМИР ЖИЛНИK, рођен 1942 у Нишу, узбуркао је духове већ својим првим филмом Журнал о омладини на селу, зими (1967). Данас слови за једног од највећих политичко-ангажованих редитеља Европе чији је рад последњих година слављен на великим ретроспективама широм света. Аутор је преко педесет играних и документарних филмова, један од зачетника жанра доку-драме, награђиван на домаћим и међународним филмским фестивалима. У Липањским гибањима забележио је студентске протесте у Београду 1968. године, којима се, као и каснијим великим потресом и окупацијом Чехословачке, позабавио и у дебитантском играном филму Рани радови, који је 1969. године награђен Златним медведом на Берлинском филмском фестивалу. Почетком седамдесетих, након што је политички естаблишмент одлучио да се обрачуна са радикалним тенденцијама у југословенском филму и дословно растурио Црни талас, Жилник напушта Југославију и емигрира у Немачку, где режира неколико независних филмова, укључујући и неке од најранијих који се баве темом гастарбајтера. Осамдесетих напушта Немачку након нових сукоба с тамошњим властима, враћа се у Југославију и снима бројне игране филмове у којима препознаје и представља почетне симптоме растућих друштвених сукоба у земљи. Од 90-их надаље наставља са снимањем филмова који се баве болестима постсоцијалистичке транзиције, као и питањима миграције. Жилников опус уврштен је у низ колекција иностраних музеја савремене уметности и низ иностраних ретроспектива које су током претходних неколико година одржане широм света.
СРЕЋKО ХОРВАТ, рођен 1983 у Осијеку, један је од водећих филозофа своје генерације. Објавио је десетак књига преведених на више од петнаест језика. Његове најновије објављене књиге су After the Apocalypse (Polity, 2021); Poetry from the Future (Penguin, 2019); Subversion! (Zero Books, 2017); The Radicality of Love (Polity, 2015); Welcome to the Desert of Post-Socialism: Radical Politics after Yugoslavia (са Игором Штиксом, Verso, 2015); What Does Europe Want? (са Славојем Жижеком, Columbia University Press, 2014). Редовно објављује за часописе Гардијан и Шпигл, сарађује са ТВ кућом Ал Џазира и др. Био је један од оснивача Subversive фестивала у Хрватској (од 2008. до 2013), а тренутно уређује и води Филозофски театар при ХНK Загреб (од 2014), и заједно са бившим министром финансија Грчке Јанисом Варуфакисом активан је у покрету „Демократија у Европи“ (DiEM25), те покрету Прогресивна интернационала. На српском језику управо је објављена његова најновија књига После Апокалипсе (Лагуна).