„Fasciniran sam „jedinstvenošću” ljudi. Izvođač koji ima ličnost privlači poglede. Tehnika, rad i talenat su plus u profesionalnom scenskom svetu, ali ličnost, svežina, humor i empatija su ono što čini razliku. Bez obzira na to koliko sati dnevno uložimo u oblikovanje sebe kao plesača, „poreklo pozorišta“ kao umetnosti razumevanja ili osećanja onoga što druga osoba proživljava nikada se ne može zaobići. To je sposobnost razumevanja fizičke naklonosti ili strasti.“
Vim Vandekejbus
VIM VANDEKEJBUS (1963) je koreograf, plesač, filmski stvaralac i fotograf. Sredinom osamdesetih osnovao je svoju plesnu kompaniju Ultima vez. Izuzetan umetnički debi je ostvario prvom predstavom, What the body does not remember (1986), koja je osvojila nagradu „Bessie“, koja se dodeljuje za inovativno stvaralaštvo.
Njegov rad se prevashodno fokusira na nepomirljive konflikte između tela i uma, osećanja i intelekta, muškarca i žene, prirode i kulture, čoveka i životinje, grupe i pojedinca, iluzije i stvarnosti. Vandekejbusov rad karakteriše gotovo opsesivno ponavljanje jednog problema: na koji se način čovek ponaša u ekstremnim situacijama. Ono što mu je, u tom kontekstu, naročito bitno, jeste ono što naziva „trenutkom katastrofe“ - što ga, koliko god ironično delovalo, ne sprečava da u svoj rad uvodi humor, razigranost, pa čak i neku šaljivu lakoću.
Njegove predstave predstavljaju prelaz sa tenzija koje vladaju među telima na čisto fizičkom nivou ka kompleksnijim tenzijama kakve su one koje postoje između grupa i pojedinaca. Postavio je tragedije Jana Dekorta i Euripida, ali i ostvario saradnju sa savremenim autorima poput Barta Meulemana, Petera Verhelsta i Pietera de Bujsera. Njegovi skorašnji radovi, kakvi su Mockumentary of a Contemporary Saviour i TrapTown, otkrivaju njegovu duboku uznemirenost trenutnom političkom situacijom na globalnom nivou.
Prijave uz motivaciono pismo poslati na [email protected]
Mesta su organičena i prijave su otvorene dok se ne popuni kapacitet.