„Фасциниран сам „јединственошћу” људи. Извођач који има личност привлачи погледе. Техника, рад и таленат су плус у професионалном сценском свету, али личност, свежина, хумор и емпатија су оно што чини разлику. Без обзира на то колико сати дневно уложимо у обликовање себе као плесача, „порекло позоришта“ као уметности разумевања или осећања онога што друга особа проживљава никада се не може заобићи. То је способност разумевања физичке наклоности или страсти.“
Вим Вандекејбус
ВИМ ВАНДЕKЕЈБУС (1963) је кореограф, плесач, филмски стваралац и фотограф. Средином осамдесетих основао је своју плесну компанију Ултима вез. Изузетан уметнички деби је остварио првом представом, What the body does not remember (1986), која је освојила награду „Bessie“, која се додељује за иновативно стваралаштво.
Његов рад се превасходно фокусира на непомирљиве конфликте између тела и ума, осећања и интелекта, мушкарца и жене, природе и културе, човека и животиње, групе и појединца, илузије и стварности. Вандекејбусов рад карактерише готово опсесивно понављање једног проблема: на који се начин човек понаша у екстремним ситуацијама. Оно што му је, у том контексту, нарочито битно, јесте оно што назива „тренутком катастрофе“ - што га, колико год иронично деловало, не спречава да у свој рад уводи хумор, разиграност, па чак и неку шаљиву лакоћу.
Његове представе представљају прелаз са тензија које владају међу телима на чисто физичком нивоу ка комплекснијим тензијама какве су оне које постоје између група и појединаца. Поставио је трагедије Јана Декорта и Еурипида, али и остварио сарадњу са савременим ауторима попут Барта Меулемана, Петера Верхелста и Пиетера де Бујсера. Његови скорашњи радови, какви су Mockumentary of a Contemporary Saviour и TrapTown, откривају његову дубоку узнемиреност тренутном политичком ситуацијом на глобалном нивоу.
Prijave uz motivaciono pismo poslati na [email protected]
Места су органичена и пријаве су отворене док се не попуни капацитет.