Разоткривена природа или Приче о биљкама и радницима јесте уметничко-кустоски пројекат у настајању заснован на истраживању проблема (културног / култивисаног) рада и ауторове интимне фасцинације флором (биљкама које сакупља и негује).
Примарни фокус пројекта јесте испитивање положаја радника у односу на биљке које их окружују, те испитивање тога шта може произаћи из ове необичне интеракције; можда само могућност стварања утопије, спокоја и контемплације или изградње разлиц̌итих идеолошких и социјалних модела који се односе на концепте не-рада и пост-рада и који истовремено доводе у питање капиталистичке грехе као што су лењост и доколица.
Пројекат је зачет 2018. године у оквиру двомесечног резиденцијалног боравка Q21 у Бечу и представљен у облику једночасовног предавања-перформанса на енглеском језику у јавном простору (ботаничкој башти Белведере).
Следеће петнаестоминутно издање пројекта, такође на енглеском језику, представљено је 2019. године у другачијем формату у оквиру 4. Берлин Хербстсалона односно програма Young Curators Academy одржаног у берлинском Театру „Максим Горки“, док је прошле године исто презентовано на српском језику у оквиру 91. Пролећне изложбе “Где будућност почиње?”.
Иницијално, бечко издање предавања-перформанса је адаптирано у односу на локални контекст с̌то је означило продукцију новог рада који је премијерно изведен 2020. године у оквиру 13. Kонденз фестивала. Последње издање прилагођено парку-шуми Горица изведено је јула ове године у оквиру манифестације Подгоричко културно љето у Црној Гори.
Програм је бесплатан и резервације су обавезне на [email protected]
О аутору
ВЛАДИМИР БЈЕЛИЧИЋ рођен је 1983. године у Београду. Дипломирао је историју уметности на Филозофском факултету у Београду и активан је на пољу независне кустоске и уметничке праксе. Један је од оснивача пост-кустоске формације Вокално Kустоски Синдром и дрег колектива Ефемерне Kонфесије, али и стални сарадник на пројекту у настајању #SERGINA, британске уметнице Ели Kларк. У основи Бјеличићев рад је базиран на превођењу кустоске праксе кроз перформанс, истраживању репрезентације телесности у дигиталном добу, као и на артикулацији идеја колективизма и равноправности, те једнаке расподеле јавних добара у односу на комуникацију разлиц̌итих врста (човек и машина / човек и биљка).