O predstavi:
Izgledom na granici između čoveka i lutke, seljaka i strašila, pet maskiranih likova u Farm Fatale-u pojavljuju se i smeštaju ispred besprekorno bele pozadine. Publika se zatim uvodi u svet koji veoma podseća na farmu na kojoj živi grupa strašila-poeta, oni imaju svoju nezavisnu radio-stanicu, pevaju, sviraju, osmišljavaju slogane i ponekad filozofiraju. Maskirana i sa izmenjenim glasovima, ova promišljajuća strašila u harmoniji sa pulsevima planete možda će nam ipak biti pomalo poznata. Zapravo, ovi muškarci i žene koji teže boljem svetu uglavnom su sanjari, pesnici i aktivisti sa šarmantnom i opijajućom sklonošću da se dive lepoti i raznolikosti prirode. Oni su razoružavajuće smešni i dragi heroji koji žive na nivou biljaka ili životinja i nekako pokušavaju da spasu mnoge živote onih oko nas koji vrve, govore, poetišu i razmišljaju.
O autoru
FILIP KEN, rođen 1970. godine, stekao je obrazovanje iz oblasti vizuelnih umetnosti. Deset godina je dizajnirao scenografije za pozorište, operu i izložbe. Godine 2003. osnovao je kompaniju Vivarijum studio kao laboratoriju za pozorišne inovacije i saradnju između slikara, glumaca, plesača i muzičara. Kao što je to radio kao dete sakupljajući insekte, on i sada radi i pod svojim mikroskopom izučava male zajednice. Scenografija se koristi kao ekosistem u koji on uranja svoje glumce. Njegove predstave, poput La Démangeaison des ailes (2003), L'Effet de Serge (2007), La Mélancolie des dragons (2008) i Swamp Club (2013), čine repertoar na turnejama širom sveta.
Pored rada u pozorištu, Ken stvara performanse i intervencije u javnim prostorima ili u prirodi, i izlaže svoje instalacije u okviru izložbi.
Od januara 2014. jedan je od direktora u Nanter-Amandije, nacionalnom dramskom centru. U 2018/2019. postavio je komad Crash Park, la vie d'une Île u TNB u Renu i Nanter-Amandijeu, i Farm Fatale u Kameršpileu u Minhenu.
Filip Ken je bio umetnički direktor nagrađenog francuskog paviljona na Praškom kvadrijenalu 2019. godine.
Godine 2020. napravio je scensku verziju simfonije Gustava Malera Pesma o zemlji na Viner festvohenu (Austrija), kao i scenografiju za novo ostvarenje koreografkinje Meg Stjuart 2021. godine.
Izvodi iz kritika
„Filip Ken ispunjava scenu bićima koja su pametnija, šarmantnija i draža od ljudi. Postaje jasno da nije reč samo o ljudskom biću jer je ono u svojoj sušini dobro, već o ljudima, oni su nepodnošljivi. Ipak, te večeri nismo morali da se sretnemo sa njima, pa smo iz pozorišta otišli dobro raspoloženi, jer su strašila duhovitija, a i nisu tako zapuštena poput pokreta za očuvanje životne sredine. Možda je teško zamisliti da su strašila veći ljudi od ljudi, ali to je samo zato što živa strašila ne postoje, što je, zapravo, baš šteta.“
Volf Banicki, teaterkritiken.com
„Čudesna iščašenost predstave Farm Fatale raste kako se ona primiče kraju. Pa, ipak, tokom tih sat i po vremena nijedna ideja nije preterano bizarna, nijedna igra reči sumanuta, nijedan gest odviše trivijalan, nijedan zaključak suviše naivan. Jer demokratsko društvo strašila Filipa Kena, koje funkcioniše na sasvim svojevrstan način, pruža nam ogledalo u kom se ogleda i naše društvo, o kom je u komadu i reč.“
Tereza Grencman, Frankfurter Algemajne Cajtung
„Svi likovi su suočeni sa istim izazovom: moraju pronaći način da se odupru istrebljivanju. U tom smislu, ova predstava je klovnovska heterotopija, u kojoj tužni kraj jednog sveta služi kao opravdanje za izmišljanje novog.“
Batist Dankoen, https://zone-critique.com