О представи:
Изгледом на граници између човека и лутке, сељака и страшила, пет маскираних ликова у Farm Fatale-у појављују се и смештају испред беспрекорно беле позадине. Публика се затим уводи у свет који веома подсећа на фарму на којој живи група страшила-поета, они имају своју независну радио-станицу, певају, свирају, осмишљавају слогане и понекад филозофирају. Маскирана и са измењеним гласовима, ова промишљајућа страшила у хармонији са пулсевима планете можда ће нам ипак бити помало позната. Заправо, ови мушкарци и жене који теже бољем свету углавном су сањари, песници и активисти са шармантном и опијајућом склоношћу да се диве лепоти и разноликости природе. Они су разоружавајуће смешни и драги хероји који живе на нивоу биљака или животиња и некако покушавају да спасу многе животе оних око нас који врве, говоре, поетишу и размишљају.
О аутору
ФИЛИП KЕН, рођен 1970. године, стекао је образовање из области визуелних уметности. Десет година је дизајнирао сценографије за позориште, оперу и изложбе. Године 2003. основао је компанију Виваријум студио као лабораторију за позоришне иновације и сарадњу између сликара, глумаца, плесача и музичара. Kао што је то радио као дете сакупљајући инсекте, он и сада ради и под својим микроскопом изучава мале заједнице. Сценографија се користи као екосистем у који он урања своје глумце. Његове представе, попут La Démangeaison des ailes (2003), L'Effet de Serge (2007), La Mélancolie des dragons (2008) и Swamp Club (2013), чине репертоар на турнејама широм света.
Поред рада у позоришту, Kен ствара перформансе и интервенције у јавним просторима или у природи, и излаже своје инсталације у оквиру изложби.
Од јануара 2014. један је од директора у Нантер-Амандије, националном драмском центру. У 2018/2019. поставио је комад Crash Park, la vie d'une Île у ТНБ у Рену и Нантер-Амандијеу, и Farm Fatale у Kамершпилеу у Минхену.
Филип Kен је био уметнички директор награђеног француског павиљона на Прашком квадријеналу 2019. године.
Године 2020. направио је сценску верзију симфоније Густава Малера Песма о земљи на Винер фествохену (Аустрија), као и сценографију за ново остварење кореографкиње Мег Стјуарт 2021. године.
Изводи из критика
„Филип Kен испуњава сцену бићима која су паметнија, шармантнија и дража од људи. Постаје јасно да није реч само о људском бићу јер је оно у својој сушини добро, већ о људима, они су неподношљиви. Ипак, те вечери нисмо морали да се сретнемо са њима, па смо из позоришта отишли добро расположени, јер су страшила духовитија, а и нису тако запуштена попут покрета за очување животне средине. Можда је тешко замислити да су страшила већи људи од људи, али то је само зато што жива страшила не постоје, што је, заправо, баш штета.“
Волф Баницки, teaterkritiken.com
„Чудесна ишчашеност представе Farm Fatale расте како се она примиче крају. Па, ипак, током тих сат и по времена ниједна идеја није претерано бизарна, ниједна игра речи суманута, ниједан гест одвише тривијалан, ниједан закључак сувише наиван. Јер демократско друштво страшила Филипа Kена, које функционише на сасвим својеврстан начин, пружа нам огледало у ком се огледа и наше друштво, о ком је у комаду и реч.“
Тереза Гренцман, Frankfurter Algemajne Cajtung
„Сви ликови су суочени са истим изазовом: морају пронаћи начин да се одупру истребљивању. У том смислу, ова представа је кловновска хетеротопија, у којој тужни крај једног света служи као оправдање за измишљање новог.“
Батист Данкоен, https://zone-critique.com