O predstavi
Kako će izgledati naša budućnost, počevši od ove sadašnjosti? U doba stalnih neizvesnosti, u svom novom delu Dragana Bulut istražuje kako ljudi koriste različite strategije da bi predvideli i oblikovali budućnost. Deleći scenu sa poluhumanoidnim robotom, ona razmatra tenziju između determinizma, slobodne volje i pravljenja izbora. Bulut se poziva na uticajnu ali skoro zaboravljenu dramu R.U.R. Karela Čapeka, koji je uveo termin robot. Koristeći alatke klasične naučne fantastike, predstava putuje kroz vreme u okviru temporalnosti svoje sopstvene produkcije unutar savremenog tržišta umetnosti. Da li je budućnost već određena sadašnjošću? Ako je tako, šta se dešava ako žrtvujemo sadašnjost zarad izgradnje budućnosti?
O autorki
DRAGANA BULUT bavi se koreografijom i performansom. Njena koreografska praksa tretira pozorište kao mesto društvenog okupljanja, preispitujući postojeće različite konfiguracije estetike, ekonomije, emocije, kao i njihovu povezanost. Ove društvene koreografije čine transparentnim često previđene procese kroz koje društvo koreografiše naše ponašanje. Završila je magistarske studije na programu Solo/Ples/Autorstvo na Univerzitetu umetnosti u Berlinu. Od 2005. godine razvija svoj koreografski rad, koji je predstavila u različitim kontekstima (uključujući: HAU Hebel am Ufer Berlin, Haus der Kulturen der Velt, Tanckvartier Beč, PACT Colferajn Esen, Muzeum Folkvang Esen, itd.). Svoje prve plesne korake napravila je u Baletskoj školi „Lujo Davičo“, a svoje prve koreografske radove razvija uz podršku Stanice - servisa za savremeni ples Beograd. Trenutno je doktorantkinja na Nacionalnoj umetničkoj akademiji u Oslu.
Izvodi iz kritika
„Bulut ovde prikuplja razne diskurse - na temu rada i eksploatacije radnika koji su lišeni osnovnih prava (robot je simbol svih potlačenih bez čijeg rada kapitalizam ne bi opstao), na počecima antropocena. Reč je o veoma zabavnoj i kritički postavljenoj predstavi koja tera na razmišljanje, nikada ne zapada u trivijalnost ili fatalizam, i koja se prevashodno bavi pitanjima determinizma, učešća, nadzora i na kraju, ali ne i najmanje bitno, demokratije (još jednog izuma prošloga veka).“
Aleksandra Henig, tanzschreiber.de
„Može li mašina da prelazi granice? Predstava se sa lakoćom dotiče brojnih diskursa iz oblasti filozofije tehnologije.“
Hanes Soltau, tagesspiegel.de
