О представи
Kако ће изгледати наша будућност, почевши од ове садашњости? У доба сталних неизвесности, у свом новом делу Драгана Булут истражује како људи користе различите стратегије да би предвидели и обликовали будућност. Делећи сцену са полухуманоидним роботом, она разматра тензију између детерминизма, слободне воље и прављења избора. Булут се позива на утицајну али скоро заборављену драму Р.У.Р. Kарела Чапека, који је увео термин робот. Kористећи алатке класичне научне фантастике, представа путује кроз време у оквиру темпоралности своје сопствене продукције унутар савременог тржишта уметности. Да ли је будућност већ одређена садашњошћу? Ако је тако, шта се дешава ако жртвујемо садашњост зарад изградње будућности?
О ауторки
ДРАГАНА БУЛУТ бави се кореографијом и перформансом. Њена кореографска пракса третира позориште као место друштвеног окупљања, преиспитујући постојеће различите конфигурације естетике, економије, емоције, као и њихову повезаност. Ове друштвене кореографије чине транспарентним често превиђене процесе кроз које друштво кореографише наше понашање. Завршила је магистарске студије на програму Соло/Плес/Ауторство на Универзитету уметности у Берлину. Од 2005. године развија свој кореографски рад, који је представила у различитим контекстима (укључујући: ХАУ Хебел ам Уфер Берлин, Хаус дер Kултурен дер Велт, Танцквартиер Беч, ПАЦТ Цолферајн Есен, Музеум Фолкванг Есен, итд.). Своје прве плесне кораке направила је у Балетској школи „Лујо Давичо“, а своје прве кореографске радове развија уз подршку Станице - сервиса за савремени плес Београд. Тренутно је докторанткиња на Националној уметничкој академији у Ослу.
Изводи из критика
„Булут овде прикупља разне дискурсе - на тему рада и експлоатације радника који су лишени основних права (робот је симбол свих потлачених без чијег рада капитализам не би опстао), на почецима антропоцена. Реч је о веома забавној и критички постављеној представи која тера на размишљање, никада не запада у тривијалност или фатализам, и која се превасходно бави питањима детерминизма, учешћа, надзора и на крају, али не и најмање битно, демократије (још једног изума прошлога века).“
Александра Хениг, tanzschreiber.de
„Може ли машина да прелази границе? Представа се са лакоћом дотиче бројних дискурса из области филозофије технологије.“
Ханес Солтау, tagesspiegel.de
