O predstavi
„Koliko god bilo tipično antidramsko delo, Kaspar je najpre dramatizovani mit, sa glavnim junakom po kom drama čak nosi naslov, pa može li se biti konvencionalniji? Tim elementima nas autor vraća na antički izvor, a istu stvar čini i sa ostalim likovima, to jest glasovima, koji su tu da bi ukinuli ideju o liku jednako koliko da nas podsete na antički hor ili pak glasnike. Izazovno za postavku, ali izazovno i za čitanje, čak bezobrazno teorijski, jer paralelno dok se do degradacije ruši svako dramsko, ono se istovremeno ustoličuje kroz nezaustavljiv govor, potvrđuje se da je dramsko pre svega, oduvek i zanavek, samo o govoru. Ta raspolućenost Handkeovog postupka, ta nespojiva ujedinjenost, istovremeno i akademizam i underground, u punom smislu te reči je politička.“
Miloš Lolić (preuzeto iz intervjua za program predstave Kaspar)
O autoru
MILOŠ LOLIĆ je diplomirao pozorišnu i radio režiju na FDU u Beogradu. Karijeru je počeo u Bitef teatru (Adam i Eva Miroslava Krleže, 2002), u Beogradu je režirao za Jugoslovensko Dramsko Pozorište, Atelje 212, Malo pozorište „Duško Radović“, Narodno Pozorište u Beogradu, a zatim i u drugim evropskim pozorištima (Mestno gledališče Ljubljana, Folksteater Minhen, Dizeldorfer Šaušpilhaus, Dizeldorf, Maksim Gorki Teater, Berlin, SNG Drama Ljubljana, Folksteater Beč...). U poslednjih nekoliko godina režirao je u: Teater Bazel (Idomenej Rolanda Šimelfeniga, 2017 i U vrtu ili Lizistrata drugi deo Sibile Berg po Aristofanu, 2019), Burgteater Beč (Borba crnca i pasa Bernar-Marija Koltesa, 2018), Šaušpilhaus Frankfurt (Na kraljevskom putu Elfride Jelinek, 2018 i Kvartet Hajnera Milera, 2020).
Dobitnik je mnogih nagrada, među kojima su Gran pri „Mira Trailović“ 43. Bitefa za predstavu Sanjari Roberta Muzila (JDP Beograd, 2008), Politikina nagrada za režiju 46. Bitefa i Nagrada za režiju festivala Bajerski pozorišni dani za predstavu Krvava svadba Federika Garsije Lorke (Folksteater Minhen, 2011), Gran pri „Borštnikovi susreti“ za predstavu Bartlbi, pisar po noveli Hermana Melvila (Mini teatar Ljubljana, 2011), Nagrada „Nestroj“ za Magično popodne Volfganga Bauera (Folksteater Beč, 2012), Aprilska nagrada grada Beograda za Otela Vilijama Šekspira (JDP, Beograd, 2012), Nagrada „Dorotea Nef“ za predstave Predsednice Vernera Švaba i Lazarus Ende Volša i Dejvida Bouvija (Folksteater, Beč, 2014 i 2018), Nagrada „Ljubomir Muci Draškić“ za predstavu Kaspar (JDP, Beograd, 2021).
Izvodi iz kritika
„Kaspar podseća na Frankenštajnovo čudovište, Bihnerovog Vojceka, kao i na Šekspirovog Kalibana, biće iz blata prirode, koje vlast (Prospero) disciplinuje. U vezi sa time, on se može shvatiti kao deo kontinuiteta istorije društvenog terora (istorija pozorišta je ogledalo istorije društva), jedan u nizu primera sistemskog „nadziranja i kažnjavanja“ (Fuko). Samo postojanje kontinuiteta tog terora dokazuje neuništivost čoveka kroz istoriju, a kako se Kaspar može razumeti i kao naš savremenik, biće gurnuto u još jedan brutalni eksperiment discipline i kontrole, nameće se zaključak da će čovečanstvo i to preživeti, kao što je sve preživelo, sa dubljim ili plićim ožiljcima.“
Ana Tasić, Politika
„Redatelj Miloš Lolić nije mogao pogoditi točniji komad za ovo vrijeme. Ono što struji ovom predstavom jest da je taj današnji sistem, sa svojom političkom korektnošću, visokom tehnologijom i gomilom propisa dovedenih do bijelog sjaja, stvorio, paradoksalno, neviđeni kaos u glavama milijuna ljudi, zarobivši ih u staklene kaveze normama, ograničenjima i zabranama.“
Bojan Munjin, portalnovosti.com
„Kaspar Jugoslovenskog dramskog pozorišta je hod kroz košmaran san koji vas poziva na buđenje.“
Nataša Gvozdenović, Vreme
