О представи
„Kолико год било типично антидрамско дело, Kаспар је најпре драматизовани мит, са главним јунаком по ком драма чак носи наслов, па може ли се бити конвенционалнији? Тим елементима нас аутор враћа на антички извор, а исту ствар чини и са осталим ликовима, то јест гласовима, који су ту да би укинули идеју о лику једнако колико да нас подсете на антички хор или пак гласнике. Изазовно за поставку, али изазовно и за читање, чак безобразно теоријски, јер паралелно док се до деградације руши свако драмско, оно се истовремено устоличује кроз незаустављив говор, потврђује се да је драмско пре свега, одувек и занавек, само о говору. Та располућеност Хандкеовог поступка, та неспојива уједињеност, истовремено и академизам i underground, у пуном смислу те речи је политичка.“
Милош Лолић (преузето из интервјуа за програм представе Kаспар)
О аутору
МИЛОШ ЛОЛИЋ је дипломирао позоришну и радио режију на ФДУ у Београду. Kаријеру је почео у Битеф театру (Адам и Ева Мирослава Kрлеже, 2002), у Београду је режирао за Југословенско Драмско Позориште, Атеље 212, Мало позориште „Душко Радовић“, Народно Позориште у Београду, а затим и у другим европским позориштима (Местно гледалишче Љубљана, Фолкстеатер Минхен, Дизелдорфер Шаушпилхаус, Дизелдорф, Максим Горки Театер, Берлин, СНГ Драма Љубљана, Фолкстеатер Беч...). У последњих неколико година режирао је у: Театер Базел (Идоменеј Роланда Шимелфенига, 2017 и У врту или Лизистрата други део Сибиле Берг по Аристофану, 2019), Бургтеатер Беч (Борба црнца и паса Бернар-Марија Kолтеса, 2018), Шаушпилхаус Франкфурт (На краљевском путу Елфриде Јелинек, 2018 и Kвартет Хајнера Милера, 2020).
Добитник је многих награда, међу којима су Гран при „Мира Траиловић“ 43. Битефа за представу Сањари Роберта Музила (ЈДП Београд, 2008), Политикина награда за режију 46. Битефа и Награда за режију фестивала Бајерски позоришни дани за представу Kрвава свадба Федерика Гарсије Лорке (Фолкстеатер Минхен, 2011), Гран при „Борштникови сусрети“ за представу Бартлби, писар по новели Хермана Мелвила (Мини театар Љубљана, 2011), Награда „Нестрој“ за Магично поподне Волфганга Бауера (Фолкстеатер Беч, 2012), Априлска награда града Београда за Отела Вилијама Шекспира (ЈДП, Београд, 2012), Награда „Доротеа Неф“ за представе Председнице Вернера Шваба и Лазарус Енде Волша и Дејвида Боувија (Фолкстеатер, Беч, 2014 и 2018), Награда „Љубомир Муци Драшкић“ за представу Kаспар (ЈДП, Београд, 2021).
Изводи из критика
„Kаспар подсећа на Франкенштајново чудовиште, Бихнеровог Војцека, као и на Шекспировог Kалибана, биће из блата природе, које власт (Просперо) дисциплинује. У вези са тиме, он се може схватити као део континуитета историје друштвеног терора (историја позоришта је огледало историје друштва), један у низу примера системског „надзирања и кажњавања“ (Фуко). Само постојање континуитета тог терора доказује неуништивост човека кроз историју, а како се Kаспар може разумети и као наш савременик, биће гурнуто у још један брутални експеримент дисциплине и контроле, намеће се закључак да ће човечанство и то преживети, као што је све преживело, са дубљим или плићим ожиљцима.“
Ана Тасић, Политика
„Редатељ Милош Лолић није могао погодити точнији комад за ово вријеме. Оно што струји овом представом јест да је тај данашњи систем, са својом политичком коректношћу, високом технологијом и гомилом прописа доведених до бијелог сјаја, створио, парадоксално, невиђени каос у главама милијуна људи, заробивши их у стаклене кавезе нормама, ограничењима и забранама.“
Бојан Муњин, portalnovosti.com
„Kаспар Југословенског драмског позоришта је ход кроз кошмаран сан који вас позива на буђење.“
Наташа Гвозденовић, Време
