O predstavi
Plesna predstava Opčinio sam te bavi se spolja nametnutim inhibicijama, jukstapozirajući pojmove privatnog autoriteta prema totalitarnom. Tri osobe su zatvorene unutar prostora u kom je prisustvo vrhovnog posmatrača neizbežno. Njihova krhka tela, koja su izgubila sve osobine privatnosti, podvrgnuta su neprekidnom režimu samodiscipline.
„Polazna tačka za nastanak predstave bio je koncept ’nametnute izolacije’, koja je povezana sa privatnošću, u odnosu na autoritet. Primera radi, ako neki politički autoritet želi da generiše moć, on može da crpi snagu iz posmatranja i kontrolisanja običnih ljudi. Sveprisutnost takvog jednog autoriteta izaziva šizofreno osećanje među onima koje on posmatra i u javnoj i u privatnoj sferi. Ono što je mene zanimalo jesu posledice koje takva posmatranja ostavljaju na ljudsko ponašanje. I sâm sam u Iranu, odakle potičem, iskusio ’izolaciju’ koja je povezana sa tabuima, cenzurom i nametnutim ograničenjima, a i u Belgiji sam se susreo s raznim formama ’društvene izolacije’. Elementi za scenski pokret, koje sam osmislio, izraz su ekstremnih formi ’ograničenja’ i predstavljaju posledice te izolacije po pojedinca i njegovo okruženje.“
Ehsan Hemat
O autorima
EHSAN HEMAT (Iran, 1980) započeo je karijeru kao glumac u Širazu, u Iranu, ali se ubrzo okrenuo razvoju plesa van domovine. Kao izvođač, učestvovao je u performans-instalaciji Vilijama Forsajta Human Writes tokom festivala KFDA 2007, i od tada radi i iz Belgije i iz Irana. Predstava Opčinio sam te njegova je prva koreografija.
ŽIL POLE je profesionalni glumac, plesač, reditelj, nastavnik i stilista. Po završetku škole za savremeni ples PARTS, često nastupa sa trupom Troublejn/Jan Fabre, s kojom trenutno učestvuje u 24-časovnom maratonu Olimp. Godine 2014, u Iranu je krenuo u istraživanje plesa i sufizma, a iz istraživanja je nastao solo projekat Simurgh, kao i celovečernji događaj Conference of Birds. Osim kao kreativni saradnik Ehsana Hemata na predstavi Opčinio sam te, Žil trenutno vrši istraživanje pod nazivom Only the Brave, koje preispituje indukovane promene stanja svesti, kao i performativna i terapeutska svojstva tih promena.
RELAND LEJTEN (Leven, 1977) kompozitor je elektro-akustične muzike, koju je i diplomirao na Kraljevskom konzervatorijumu u Antverpenu. Kompozicije su mu sa uspehom izvođene širom sveta. Osim toga, kao muzičar-kompozitor i inženjer zvuka i scene, Reland sarađuje sa raznim pozorišnim i plesnim produkcijama u zemlji i inostranstvu.
JASEN VASILEV (Bugarska, 1988) pesnik je, dramski pisac i dramaturg. Svoj rad je započeo dvema poetskim zbirkama pretočenim u govor, nakon čega je napisao pet pozorišnih komada za koje je dobio nagrade i učestvovao na raznim rezidencijama (komadi su objavljeni, doživeli scenska čitanja, bili predmet radionica i izvođeni širom sveta). Od 2015, radi na fizičkom solo-performansu NUTRICULA, u saradnji sa umetnicima iz raznih miljea i sa različitih lokacija, a koji je izveden u Šangaju, Lisabonu, Vilnjusu, Torinu i Sofiji. Piše za časopis Springbek i sarađuje sa pozorištem Sfumato u Sofiji.
Izvod iz kritika
„Hemat ovom predstavom dotiče granice i ispituje ih. Kada se dron uz zujanje pojavi na sceni, menja se perspektiva. Granice između posmatrača i posmatranih, iz perspektive publike, postaju nejasne. Pred nama se otvaraju ambisi. Ambisi ranjivosti. Očajanja. Beznađa. Lično iskustvo Ehsana Hemata pretvara se u razmišljanje, a to razmišljanje koje troje plesača širi scenom prerasta u umetničko delo. Umetničko delo koje pokreće emocije. Umetničko delo koje zastrašuje. Umetničko delo koje zauzima jasan stav - protiv kontrole, protiv političke proizvoljnosti, a za slobodu.“
Moni Brigeler, Kronen cajtung
„Dron koji sve vidi daje predstavi futuristički, distopijski ton. No, čini se da ta vizija budućnosti i nije tako daleko. Kamere i dronovi su već uveliko postali deo našeg društva. Istovremeno, još uvek se čuje odjek svih mogućih svevidećih očiju iz prošlosti. Još se sećamo Džordža Orvela i njegovog Velikog brata koji nas gleda... Ili Boga koji sve zna i vidi i koji nas, takođe, osuđuje i donosi presudu. Jedan oblik kontrole je ogromnom brzinom neprimetno zamenjen sledećim.“
Ines Minten, randkrant.be
„’Velikom bratu’ ništa ne može da promakne, svaka emocija biva zabeležena, a sve da bi čovek bio gurnut u što veću izolaciju. Ta pretnja se naročito pojačava nakon što dron, vođen nečijom rukom, počne fizički da nasrće na glumce. On kruži oko njih, lovi ih, gotovo da im prodire u tela. Scena u kojoj dron doslovno ulazi u usta glumca koji vrišti, graniči se sa nepodnošljivim. Glasne žice vibriraju, patnja postaje fizički opipljiva. Na kraju ostaje telo koje se grči i uvija.“
Edit Šloker, Tiroler tagescajtung
