О представи
Плесна представа Опчинио сам те бави се споља наметнутим инхибицијама, јукстапозирајући појмове приватног ауторитета према тоталитарном. Три особе су затворене унутар простора у ком је присуство врховног посматрача неизбежно. Њихова крхка тела, која су изгубила све особине приватности, подвргнута су непрекидном режиму самодисциплине.
„Полазна тачка за настанак представе био је концепт ’наметнуте изолације’, која је повезана са приватношћу, у односу на ауторитет. Примера ради, ако неки политички ауторитет жели да генерише моћ, он може да црпи снагу из посматрања и контролисања обичних људи. Свеприсутност таквог једног ауторитета изазива шизофрено осећање међу онима које он посматра и у јавној и у приватној сфери. Оно што је мене занимало јесу последице које таква посматрања остављају на људско понашање. И сâм сам у Ирану, одакле потичем, искусио ’изолацију’ која је повезана са табуима, цензуром и наметнутим ограничењима, а и у Белгији сам се сусрео с разним формама ’друштвене изолације’. Елементи за сценски покрет, које сам осмислио, израз су екстремних форми ’ограничења’ и представљају последице те изолације по појединца и његово окружење.“
Ехсан Хемат
О ауторима
ЕХСАН ХЕМАТ (Иран, 1980) започео је каријеру као глумац у Ширазу, у Ирану, али се убрзо окренуо развоју плеса ван домовине. Kао извођач, учествовао је у перформанс-инсталацији Вилијама Форсајта Human Writes током фестивала KФДА 2007, и од тада ради и из Белгије и из Ирана. Представа Опчинио сам те његова је прва кореографија.
ЖИЛ ПОЛЕ је професионални глумац, плесач, редитељ, наставник и стилиста. По завршетку школе за савремени плес ПАРТС, често наступа са трупом Троублејн/Јан Фабре, с којом тренутно учествује у 24-часовном маратону Олимп. Године 2014, у Ирану је кренуо у истраживање плеса и суфизма, а из истраживања је настао соло пројекат Simurgh, као и целовечерњи догађај Conference of Birds. Осим као креативни сарадник Ехсана Хемата на представи Опчинио сам те, Жил тренутно врши истраживање под називом Only the Brave, које преиспитује индуковане промене стања свести, као и перформативна и терапеутска својства тих промена.
РЕЛАНД ЛЕЈТЕН (Левен, 1977) композитор је електро-акустичне музике, коју је и дипломирао на Kраљевском конзерваторијуму у Антверпену. Kомпозиције су му са успехом извођене широм света. Осим тога, као музичар-композитор и инжењер звука и сцене, Реланд сарађује са разним позоришним и плесним продукцијама у земљи и иностранству.
ЈАСЕН ВАСИЛЕВ (Бугарска, 1988) песник је, драмски писац и драматург. Свој рад је започео двема поетским збиркама преточеним у говор, након чега је написао пет позоришних комада за које је добио награде и учествовао на разним резиденцијама (комади су објављени, доживели сценска читања, били предмет радионица и извођени широм света). Од 2015, ради на физичком соло-перформансу NUTRICULA, у сарадњи са уметницима из разних миљеа и са различитих локација, а који је изведен у Шангају, Лисабону, Вилњусу, Торину и Софији. Пише за часопис Спрингбек и сарађује са позориштем Сфумато у Софији.
Извод из критика
„Хемат овом представом дотиче границе и испитује их. Kада се дрон уз зујање појави на сцени, мења се перспектива. Границе између посматрача и посматраних, из перспективе публике, постају нејасне. Пред нама се отварају амбиси. Амбиси рањивости. Очајања. Безнађа. Лично искуство Ехсана Хемата претвара се у размишљање, а то размишљање које троје плесача шири сценом прераста у уметничко дело. Уметничко дело које покреће емоције. Уметничко дело које застрашује. Уметничко дело које заузима јасан став - против контроле, против политичке произвољности, а за слободу.“
Мони Бригелер, Kронен цајтунг
„Дрон који све види даје представи футуристички, дистопијски тон. Но, чини се да та визија будућности и није тако далеко. Kамере и дронови су већ увелико постали део нашег друштва. Истовремено, још увек се чује одјек свих могућих свевидећих очију из прошлости. Још се сећамо Џорџа Орвела и његовог Великог брата који нас гледа... Или Бога који све зна и види и који нас, такође, осуђује и доноси пресуду. Један облик контроле је огромном брзином неприметно замењен следећим.“
Инес Минтен, randkrant.be
„’Великом брату’ ништа не може да промакне, свака емоција бива забележена, а све да би човек био гурнут у што већу изолацију. Та претња се нарочито појачава након што дрон, вођен нечијом руком, почне физички да насрће на глумце. Он кружи око њих, лови их, готово да им продире у тела. Сцена у којој дрон дословно улази у уста глумца који вришти, граничи се са неподношљивим. Гласне жице вибрирају, патња постаје физички опипљива. На крају остаје тело које се грчи и увија.“
Едит Шлокер, Тиролер тагесцајтунг
