О представи
Пројекат је настао као нужни одговор на новонасталу ситуацију узроковану пандемијом вируса корона и немогућности да се позориште одвија нормалним током. Будући да се комуникација у потпуности одвија интернетом, постоји потреба да се истраже нове могућности играња и стварања представа, које се не односе само на пуку репродукцију већ снимљених представа из театарских архива, које најчешће нису ни снимане с мишљу да публици буду приказане путем неког другог медија.
Онлајн извођење темељи се на драмском тексту Вишњик Антона Павловича Чехова. У фокусу су само кључна лица драме, власници вишњика који више нису у стању да господаре имањем, те су његово пропадање и продаја неизбежни, као што су неизбежни и њихови разговори на тему како спасити вишњик. Пројекат истражује форму конференцијског разговора, у којем се главни ликови никад не сретну уживо већ се судбина њиховог вишњика, па и њихова будућност, одвијају на виртуелном нивоу. Због ограничености конференцијског разговора, лица су дословно лишена деловања. Једноставније, њих „нема“ физички у вишњику, а вишњик се продаје.
Ова представа у виртуелном, дигиталном простору својеврстан је пионирски експеримент употребе позоришне форме и правила, те њихово мешање с филмским жанром и његовим заданостима, као и ограничењима коришћеног софтвера.
О аутору
БОБО ЈЕЛЧИЋ је дипломирао режију на Академији драмских умјетности у Загребу, где сада ради као професор глуме. Режирао је у свим већим позориштима у Хрватској: С друге стране, Галеб, Излог (ЗKМ); Allons enfants (Дубровачке летње игре); Тихи обрт (АДУ); Kо руком однесено (Kултура промјене); На крају тједна (ХНK Загреб); Говори гласније (Сатирично казалиште „Kеремпух“). Режирао је и у позориштима у Немачкој, Швајцарској, Аустрији, као и у Хрватском народном казалишту у Мостару. Од 1995. године сарађује са Наташом Рајковић, користећи нове методе у раду с глумцима који током специфичног процеса постају и коаутори представа. Тако је настало неколико представа, међу којима је и Излог (2010) - представа је гостовала на Битефу 2011. Његова прва режија у Србији, у Југословенском драмском позоришту, Зашто је полудео господин Р?, представљена је на 53. Битефу. Ствара и као филмски редитељ, а међу његовим филмским остварењима су Оно све што знаш о мени, Обрана и заштита и Transmania. Бобо Јелчић је добитник бројних признања.
Изводи из критика
„Kоординирати и режирати овакав наоко једноставан пројект у реалном времену морало је бити технички захтјевно јер довољно би било да једном протагонисту пукне веза, па и да се представа распадне или значајно промијени облик. Но управо је у томе чар и храброст експеримента који је у Јелчићевој режији успио, и остат ће запамћен као један од занимљивијих тренутака ове опће, али очито не и креативне блокаде.“
Милена Зајовић, vecernji.hr
„Глумци нису у вишњику, тј. у сцени вишњика, али вишњик има вишеструко значење. Иако не суђелујемо у одлукама дужносника, политичара, државника, ми живимо у том фиктивном вишњику, без обзира на то је ли ријеч о држави, друштву или свијету, или о нама самима и нашим све рањивијим особностима и идентитетима.
Судбина вишњика постаје судбином свих нас, који не можемо одлучити о судбини свијета. Вишњик је симбол и алегорија и протока живота у четири чина, тј. четири годишња доба. С особама повезанима с казалиштем симбол је и казалишта и казалишне умјетности.“
Мира Мухоберац, Матица хрватска
„Причу је врло лако читати као пресуду аналогном добу, Љубов Андрејевна и Гајев диносауруси су који одбијају логирати се на друштвене мреже, а Zoom и осталу online комуникацију сматрају отуђењем. Прилагодити се или умријети, драма заоштрена пандемијом.“
Сњежана Павић (новинарка Јутарњег листа, Загреб), https://volimkazaliste.wordpress.com
