Један од главних догађаја 51. Битефа, а извесно његов највећи куриозитет, јесте гостовање представе Олимп прослављеног белгијског редитеља Јана Фабра. Ова представа траје, без пауза, пуна 24 сата, а заснива се на целокупној грчкој митологији, онако како је она артикулисана у Хомеровим еповима и трагедијама Есхила, Софокла и Еурипида. Сценски језик ове представе је врло специфичан, а могао би се подвести под најшире одређење физичког театра (пре него плесног): група од тридесетак врхунских глумаца и плесача изводи многобројне епизоде једне телесно, па и духовно изузетно захтевне сценско-кореографске партитуре, епизоде које асоцирају на прадревне ритуале, савремене спортске или војне „вежбе“, оживљене античке скулптуре или фреске, дионизијске оргије... У погледу осећајности или спиритуалности, ова представа понајпре представља обнављање Дионисовог култа у савременом кључу, са свим оним што је у њему ужасавајуће, заводљиво, опасно, али пре свега лепо, узбудљиво и катарзично: као таква, представа Олимп је величанствена ода животу.
