Predstava Klimatski plesovi je deo petog toma velikog projekta Ugroženi ljudski pokreti. Kojim temama se bavite kroz ovaj projekat i zašto ste se odlučili za ovakvu formu rada?
- Opredelila sam se za rad po tomovima da ne bih stalno morala da stvaram nova dela, a da se ipak zadržim na istoj ideji istraživanja koju bih, potom, samo produbljivala. Ovde je reč o petom tomu, koji se bavi odnosom prema planinama, vodama, prema svemu onome što se savremenim zapadnim kolonizatorskim jezikom naziva prirodom, a što je za druge narode, ili za neka druga bića život, to jest ono što ga omogućava. Ova predstava je, na neki način, i o mojoj majci, budući da ona živi na mestu koje je ugroženo ekstrakcijom koju sprovode rudarsko-metalurške korporacije koje za te potrebe koriste ogromne količine vode, zagađuju životnu sredinu i isušuju izvore iz kojih se napajaju gradovi i naselja u toj oblasti. Predstava se u velikoj meri bavi eksploatacijom rudnih bogatstava i načinom na koji se tim problemom bavi savremena umetnost. Znam da se i vi u Srbiji suočavate sa projektom Rio Tinto, tako da je pred nama isti izazov - ne da se suprotstavimo korporacijama, već njihovom načinu razmišljanja koji dopušta iskopavanja i time dovodi do narušavanja kvaliteta života ljudi.
Kako delovi ovog projekta međusobno komuniciraju i grade celinu?
- Svi su rezultat istog istraživanja, a komuniciraju putem raznih formata. Neki su u formi muzejskih izložbi, neki filmova, neki, poput ovog, pozorišnih predstava. Ponekad je reč o pisanim delima, jer ja pišem o tom istraživanju i umetničkim rezultatima koji iz njega proizilaze. Tako da, da - ti tomovi jesu u međusobnoj komunikaciji, a istovremeno i produbljuju samu temu istraživanja predstavljajući je kroz razne formate.
Kroz svoj rad se bavite pitanjima ugroženog biološkog i kulturnog diverziteta brišući razliku između kulture i prirode. Kako je to moguće?
- Ono što pravi razliku između kulture i prirode je, po meni, vrlo moderna zapadna kolonizatorska antropocentrična praksa. U drugim okruženjima i u drugim formama razmišljanja, ljudi nemaju takav stav. Mnogi narodi neguju koncept sveta po kom životinje, biljke, pa čak i planine takođe poseduju osobnost, mogu biti osobe, i imati tela. Sa druge strane, zapadni kolonizatorski koncept vodi se stavom da su jedini koji imaju tela ljudi i životinje, a to je stav koji dovodi do objektifikacije, dakle - sve što nije čovek predstavlja objekat koji mogu da eksploatišem. To je samo jedno od mnogobrojnih viđenja sveta, a postoje mnoga druga, i problem se javlja kada se savremena zapadna kolonizatorska misao širi putem nasilja, a vi ste toga svesni jer dolazite iz okruženja nad kojim se to nasilje vrši putem njihovog pokušaja da u potpunosti izbrišu to drugo viđenje sveta i postojanja. Moj rad se, dakle, tiče bunta protiv sveta koji smatram ograničavajućim. A ne dopadaju mi se ni premise na kojima taj svet počiva, jer one ne čine život boljim. Nalazimo se u svetu koji je posvećen ekspanziji ali ekspanziji veoma malog dela sveta.
Vaš prvi kontakt sa plesom bio je na antivladinim protestima u Čileu. To nam govori da je za vas igra od početka vezana za društvenu i političku borbu. Može li da bude drugačije?
- Ne možemo to nazvati antivladinim protestima jer to nije bila vlada nego diktatura. Da, tamo je bilo plesa, u vidu skakanja. A onda kada je pleme Mapuče izvelo istu vrstu skakanja, shvatila sam da smo daleko povezaniji nego što mislimo. Svaki ples je politički. Mislim da umetnost uvek ima politički kontekst i želela bih to da istaknem.
Slogan ovogodišnjeg Bitefa je Na ivici budućnosti. Šta to znači za vas?
- Budućnost… odgovor će biti dugačak jer savremena kolonizatorska kultura zapada vreme smatra linearnim. Ono, međutim, to nije jer vreme nije prostorna dimenzija. A ta njihova linija je veoma nasilna. Provodimo veoma malo vremena u razmišljanju o precima i o drugim konceptima vremena. Tako da to šta je budućnost, to je teško pitanje. Živimo u trenutku u kom mladi ljudi sa kojima sarađujem nemaju osećaj da budućnost postoji, jer je životna sredina pred kolapsom i pitanje je kakav ih život očekuje. To je zastrašujuće. Tako da mislim da nas u budućnosti očekuju razne budućnosti, i duboko se nadam da će tako i biti.
