.jpg)
Jelena Šantić: inspiracija koja traje
Prvopredstavljena knjiga na ovogodišnjoj Bitef biblioteci Život bez kompromisa za umetnost i mir: Jelena Šantić: eseji, zapisi, komentari koju je priredila Amra Latifić donosi intervjue, eseje i teorijske tekstove o baletu i savremenoj igri, planove i izveštaje o humanitarnim i mirovnim projektima, biografiju i bibliografiju balerine, istoričarke baleta i mirovne aktivistkinje Jelene Šantić. Razgovor u kome su učestvovali Milena Dragićević Šešić, Gordana Nikić, Marija Janković Šehović, Marijana Cvetković i Ratko Božović bio je svojevrsna posveta umetnici i aktivistkinji koja je u mnogome zadužila domaću kulturnu scenu, ali i društvo u celini. Brojna publika među kojom je bilo i Jeleninih kolega i prijatelja u emotivnoj atmosferi prisetila se kroz izlaganja govornika lika i dela žene koja je u svome radu i ličnosti objedinjavala umetnost i borbu u svemu čime se bavila. Njenu renesansnu ličnost možda najpreciznije opisuje ona sama, u citatu koji je autorka knjige izdvojila:
Humanitarna aktivnost je druga strana moje ličnosti. U mom životu su se uvek spajali i preplitali intuitivno i racinalno, stabilno i nestabilno, mirno i burno. Onda se ujednom trenutku javila potreba u meni da pomognem ljudima unesrećenim ratom. Ta moja humanistička crta je na izvestan način vezana za umetnost jer i jedno i drugo povezuje svetove.
Amra Latifić je osvrćući se na knjigu napomenula da su Jelenini rukopisi i nakon decenija od pisanja sveži i aktuelni. Oni predstavljaju poseban uvid u umetnost, aktivizam, sociologiju, kulturu, filozofiju i sam način življenja osamdesetih i devedesetih na našim prostorima i šire.
„Jelenina veličina nije samo do toga što je ona apsolutno jedan od najbooljih poznavalaca baleta na našim prostorima ikada, već da je ona umela lokalno i univerzalno da definiše probleme u umetnosti i društvu“, rekla je autorka i dodala:
„Pored toga što ova knjiga po mom mišljenju može da predstavlja kvalitetnu istoriju baleta, ona je i putokaz kako napisati kvalitetnu baletsku kritiku, kako formirati i argumentovati stavove u i o umetnosti i o društvu, fantastično istorijsko svedočanstvo o mirovnom aktivizmu devedesetih godina. Ipak ona je pre svega namenjena najširoj čitalačkoj publici jer sva ljudska bića koja su etički, duhovno-intelektualno budna i koja promišljaju o budućnosti društva i umetnosti, pronaći će mnoge odgovore i pitanja koje Jelena ovde postavlja“, zaključila je Latifić.
Zbirka mini eseja
Druga knjiga koja je predstavljena u okviru Bitef biblioteke je Rečnik izvođenja i savremenog pozorišta Patrisa Pavisa u izdanju Klia i Bitefa. O knjizi su razgovarali profesorka zagrebačke Akademije dramske umetnosti i članica žirija ovogodišnjeg Bitefa Agata Juniku, profesorka emerita Univerziteta umetnosti u Beogradu Milena Dragićević Šešić i umetnički direktor Bitefa i recenzent knjige Ivan Medenica, a razgovor je moderirala profesorka Marina Milivojević Mađarev.
Predstavljena je knjiga koja je leksikon savremenog izvođenja i teatra, ali kako su istakli govornici zapravo zbirka mini eseja u kojima autor daje svoja tumačenja pojmova koji, za razliku od prethodnog Pavisovog Rečnika teatroloških pojmova nisu isključivo vezani za zapadnoevropsko kulturno područje, već obuhvataju pojmove vezane za izvođačke umetničke prakse širom sveta, ali i ono što Pavis sam naziva sekundarnim izvođačkim formama poput pantomime, cirkusa, savremenog plesa. Takođe, istakla je profesorka Dragićević Šešić, ova knjiga prevazilazi striktno područje performativnih umetnosti, ulazi u područje studija kulture, u kontekstualizaciju izvedbe kao kulturalnog i umetničkog fenomena. Važnost ove knjige, odnosno prevoda koji je priredila Milica Šešić leži i u tome što pruža standardizaciju pozorišnih pojmova na srpskom jeziku, koja je neophodna domaćoj stručnoj, ali i široj pozorišnoj javnosti, koju je Ivan Medenica pozvao da poštuje napore koji su uloženi kako bi se razrešile nedoumice i stvorio pojmovnik koji će biti univerzalan i olakšati komunikaciju savremenog pozorišnog i izvođačkog stvaralaštva.
Knjiga „Rečnik izvođenja i savremenog pozorišta“ treba da omogući bolje razumevanje i procenu savremenih pozorišnih dela, te je štivo koje se preporučuje svima koji na ovaj ili onaj način imaju veze za pozorišnom umetnošću.
