Jezik pokreta kao alternativa za reči...
Dekameron 2020 je kao rad u nastajanju bio prikazan na 24. Festivalu koreografskih minijatura preko Jutjub kanala i bio je izuzetno zapažen. Predstava je završena i sada je gledamo uživo na sceni. Koliko je tvoja predstava od tada evoluirala, koliko se menjala i da li ti je iskustvo igre pred kamerama, bez publike, pomoglo da svom autorskom radu pridodaš još neki sloj u priči i samom vizuelnom identitetu?
- FKM je za Dekameron 2020 značio prekid izolacije, iako nismo igrale pred publikom. Počeli su da se skupljaju neki divni ljudi koji su se interesovali za naš proces rada i koji su imali potrebu da možda, preko nas, ispričaju i neku svoju priču. Parče koje smo igrale na minijaturama je mešavina koreografija, a predstava je u tom trenutku imala i scene s tekstom. Kad sam videla da je ljudima jasno šta smo htele da kažemo pokretom, i to samo na osnovu tog parčeta koje su gledali na Jutjubu FKM-a, očistila sam reči iz cele predstave. Prepoznala sam da nam je potrebnije da komuniciramo na nekom drugom nivou.
Šta te je podstaklo da radiš Dekameron Đ.Bokača i koliko je bilo zahtevno da takvo jedno remek delo pretočiš u jezik plesa tj. u koreografiju?
- Bokačov Dekameron sam tretirala baš tako - kao remek delo. A ono što ga čini remek delom je, između ostalog, potencijal da bude savremen. Poslužio je kao prostor za pričanje naših priča, a one su tražile da budu ispričane jezikom pokreta. Roman je ostao da leži na polici, nisam ga dotakla od gimnazije, ali u predstavi se prepoznaje njegova struktura, okolnost, teme, hrabrost likova da s otklonom i humorom govore o problemima, i njihova moć da kreativnošću prebrode neizvesnost.
Dosta vremena provodiš sa ljudima sa kojima sarađuješ što zbog fakulteta, što zbog kulturnog centra Magacin u kom se okupljate. Zajedničkim snagama, u ne baš idealnim uslovima vi se borite da usavršavate tehniku igre. Možeš li mi reći nešto više o kreiranju ansambla za ovu predstavu? Da li je to što se poznajete dosta doprinelo poverenju u zajedničko istraživanje i kako ste uskladile obaveze s probama?
- U ansamblu Dekamerona 2020 su ljudi koje sam upoznala u Kulturnom centru Magacin i na Institutu za umetničku igru. Većina ansambla se ne bavi samo plesom, zapravo svaka od nas dolazi iz različite profesije i sredine. Znale smo se, ali poverenje se izgradilo za vreme ovog procesa koji je zahtevao da delimo sve da bi predstava bila iskrena. I da imamo razumevanja kad nam se ne deli ništa. Različite smo, baš jesmo, ali napravile smo prostor za razumevanje. Imam osećaj kao da pre ovog procesa nisam umela ni da slušam, ni da delim, ni da pričam priču jezikom pokreta, koji toplo preporučujem kao alternativu za reči. To su me sve naučile Dekameronke.
Koliko je izolacija izazvana Korona virusom doprinela da se još više baviš temom izolacije i individualnim procesima oporavka? Da li te je ona zbližila ili udaljila sa ansamblom? Kako su tekle probe u jeku pandemije ?
- Iskustvo izolacije za vreme Korona virusa smo pretvorili u inspiraciju za priču o otuđenju i raznim oblicima nerazumevanja i gubitka komunikacije. Proces rada na predstavi se sve vreme odvijao uprkos nečemu: obavezama izvođačica, iščekivanju datuma premijere zbog pandemije, prekidima u radu zbog bolesti, itd. Ali se odvijao. I nije nam bilo teško. Jednostavno smo mnogo htele da igramo i to je bilo jedino sigurno u ovom suludom periodu.
Svaki proces rada na predstavi je u nekom smislu izolacija. Ovaj nije to bio. Nas osam vidite na sceni, ali oko Dekamerona 2020 se okupilo mnogo ljudi i priča. Ova predstava je nastajala u periodu koji nas je naučio da kreativni proces možda ne bi smeo da bude izolacija, jer sve drugo jeste, već prostor i model za spajanje i međusobno razumevanje.
Po prvi put tvoj rad učestvuje na Bitef Polifoniji. Možeš li mi reći šta za tebe znači učešće na našem festivalu kao mlade koreografkinje i koliko možeš da se identifikuješ sa sloganom ovogodišnjeg Bitefa Na ivici budućnosti?
- Mogu, a sigurna sam da bi mogli i Bokačovi junaci, u XIV veku za vreme kuge. Da, ovo je još jedna ivica. Najstrašnija do sad - kao i svaka prethodna. Kao mlada koreografkinja, kao umetnica, stojim na ivici zato što se odavde bolje vidi šta sve može da bude posle. A to mi je posao, to mi umetnost pruža, ali me i obavezuje - da prenesem šta vidim da drugi ne bi morali da prolaze. Isto rade i moje kolege umetnici. Moćni ljudi.
Bitef Polifonija i Bitef festival za mene znače da imam podršku na ivici.
Dakle, mnogo mi znače.
Takođe, kao mladoj koreografkinji, trenutno mi je zanimljivo da istražujem padanje. U Dekameronu 2020 se skoro svaka scena završava padom.
I uvek bude nešto posle.
Hvala ti neizmerno na odgovorima, želim vam srećno igranje i da nastaviš da kreiraš svoje snove stojeći na ivici.
„Igrajte, igrajte, inače smo izgubljeni“ - Pina Bauš
