Језик покрета као алтернатива за речи...
Декамерон 2020 је као рад у настајању био приказан на 24. Фестивалу кореографских минијатура преко Јутјуб канала и био је изузетно запажен. Представа је завршена и сада је гледамо уживо на сцени. Колико је твоја представа од тада еволуирала, колико се мењала и да ли ти је искуство игре пред камерама, без публике, помогло да свом ауторском раду придодаш још неки слој у причи и самом визуелном идентитету?
- ФКМ је за Декамерон 2020 значио прекид изолације, иако нисмо играле пред публиком. Почели су да се скупљају неки дивни људи који су се интересовали за наш процес рада и који су имали потребу да можда, преко нас, испричају и неку своју причу. Парче које смо играле на минијатурама је мешавина кореографија, а представа је у том тренутку имала и сцене с текстом. Кад сам видела да је људима јасно шта смо хтеле да кажемо покретом, и то само на основу тог парчета које су гледали на Јутјубу ФКМ-а, очистила сам речи из целе представе. Препознала сам да нам је потребније да комуницирамо на неком другом нивоу.
Шта те је подстакло да радиш Декамерон Ђ.Бокача и колико је било захтевно да такво једно ремек дело преточиш у језик плеса тј. у кореографију?
- Бокачов Декамерон сам третирала баш тако - као ремек дело. А оно што га чини ремек делом је, између осталог, потенцијал да буде савремен. Послужио је као простор за причање наших прича, а оне су тражиле да буду испричане језиком покрета. Роман је остао да лежи на полици, нисам га дотакла од гимназије, али у представи се препознаје његова структура, околност, теме, храброст ликова да с отклоном и хумором говоре о проблемима, и њихова моћ да креативношћу преброде неизвесност.
Доста времена проводиш са људима са којима сарађујеш што због факултета, што због културног центра Магацин у ком се окупљате. Заједничким снагама, у не баш идеалним условима ви се борите да усавршавате технику игре. Можеш ли ми рећи нешто више о креирању ансамбла за ову представу? Да ли је то што се познајете доста допринело поверењу у заједничко истраживање и како сте ускладиле обавезе с пробама?
- У ансамблу Декамерона 2020 су људи које сам упознала у Културном центру Магацин и на Институту за уметничку игру. Већина ансамбла се не бави само плесом, заправо свака од нас долази из различите професије и средине. Знале смо се, али поверење се изградило за време овог процеса који је захтевао да делимо све да би представа била искрена. И да имамо разумевања кад нам се не дели ништа. Различите смо, баш јесмо, али направиле смо простор за разумевање. Имам осећај као да пре овог процеса нисам умела ни да слушам, ни да делим, ни да причам причу језиком покрета, који топло препoручујем као алтернативу за речи. То су ме све научиле Декамеронке.
Колико је изолација изазвана Корона вирусом допринела да се још више бавиш темом изолације и индивидуалним процесима опоравка? Да ли те је она зближила или удаљила са ансамблом? Како су текле пробе у јеку пандемије ?
- Искуство изолације за време Корона вируса смо претворили у инспирацију за причу о отуђењу и разним облицима неразумевања и губитка комуникације. Процес рада на представи се све време одвијао упркос нечему: обавезама извођачица, ишчекивању датума премијере због пандемије, прекидима у раду због болести, итд. Али се одвијао. И није нам било тешко. Једноставно смо много хтеле да играмо и то је било једино сигурно у овом сулудом периоду.
Сваки процес рада на представи је у неком смислу изолација. Овај није то био. Нас осам видите на сцени, али око Декамерона 2020 се окупило много људи и прича. Ова представа је настајала у периоду који нас је научио да креативни процес можда не би смео да буде изолација, јер све друго јесте, већ простор и модел за спајање и међусобно разумевање.
По први пут твој рад учествује на Битеф Полифонији. Можеш ли ми рећи шта за тебе значи учешће на нашем фестивалу као младе кореографкиње и колико можеш да се идентификујеш са слоганом овогодишњег Битефа На ивици будућности?
- Могу, а сигурна сам да би могли и Бокачови јунаци, у XIV веку за време куге. Да, ово је још једна ивица. Најстрашнија до сад - као и свака претходна. Као млада кореографкиња, као уметница, стојим на ивици зато што се одавде боље види шта све може да буде после. А то ми је посао, то ми уметност пружа, али ме и обавезује - да пренесем шта видим да други не би морали да пролазе. Исто раде и моје колеге уметници. Моћни људи.
Битеф Полифонија и Битеф фестивал за мене значе да имам подршку на ивици.
Дакле, много ми значе.
Такође, као младој кореографкињи, тренутно ми је занимљиво да истражујем падање. У Декамерону 2020 се скоро свака сцена завршава падом.
И увек буде нешто после.
Хвала ти неизмерно на одговорима, желим вам срећно играње и да наставиш да креираш своје снове стојећи на ивици.
„Играјте, играјте, иначе смо изгубљени“ - Пина Бауш
