Драги Дамјане, у мору твојих обавеза коначно смо успели да се сретнемо. Знам да си већ више пута учествовао на Битефу па ћу одмах да те питам шта значи Битеф фестивал за тебе и само учешће твоје представе на Битеф Полифонији? Шта је Битеф Полифонија за тебе?
- Битеф је дуго времена за мене био најбитнији позоришни компас, и увек је значајно бити део њега на овај (као извођач/аутор) или онај онај начин (као гледалац).
Колико је Битеф Полифонија значајна у развоју сцене за младе?
- Битеф Полифонија толико дуго постоји и толико тога се десило на њој да је мени веома тешко да сагледам целокупан садржај, јер ми се увек чини да ће ми нешто промаћи. Оно што је сигурно је да је она веома важан позоришни компас за све уметнике који се баве стваралаштвом за младе и са младима. Даје нам неку врсту једногодишњег (понекад двогодишњег) увида у форме и садржаје рада са младима и у педагошком, и у социјалном, уметничком, едукативном, а и психолошком смислу. Што је врло значајно за нас који се бавимо позориштем за децу и младе.
Шта те је мотивисало да урадиш предсатву Дечак са кофером ? Овај пут си у нешто другачијој улози, прихватио си се редитељске палице, како је текао твој редитељски процес? Колико је та тема за тебе била важна и како си се одлучио која средства ћеш користити у представи?
- Било је ту више мотива који су се спојили. Текст је веома добро и вешто написан, тема којом се бави је више него актуелна и чинило ми се да је важно о томе говорити младој публици и упознати је са свакодневним препрекама малолетног мигранта. Сматрао сам да је веома битно да млади схвате да нико није одабрао да буде емигрант или избеглица, да тако нешто може задесити сваког као што је уосталом задесила и мене, и многе друге око нас током ратних збивања деведесетих година. Зато представа и почиње тиме што се сви глумци представљају као Наз, т.ј. као главни протагониста приче, а завршава се именима свих који би се могли наћи у његовој улози.
Како си се одлучио за поделу поготово за младог протагонисту Младена Лера ?
- Женски део екипе одабрао сам веома лако јер су све оне „опасне глумачке зверке“, а уз то су ми и пријатељи у приватном животу. Што се глумаца тиче ишло је мало теже. Желео сад да у овој представи имам нову младу енергију и онда сам у договору са Александром Николићем организовао аудицију, на којој је требало да одаберемо два глумца која би играла у Дечаку. На аудицији је било осам глумаца и сви су били веома добри али је Младен био убедљиво најбољи. Када смо се одлучили за Младена, појавио се проблем у одабиру другог глумца. Имао сам идеју да, на сцени, поред његове дечачке, имам и једну јаку строгу мушку енергију. На наговор Јелене Ћурувије и Александра Николића позвао сам сутрадан на мини аудицију и Недима Незировића, који је већ играо у једној представи у „Радовићу“ али ми се чинило да он нема то што је мени потребно. Након 5 минута аудиције Недим ми је показао да о неком није могуће судити на основу једне улоге. И један и други су, у раду на овој представи, премашили моја очекивања. Осећам се приливегованим што сам имао прилику да сарађујем са овако даровитим и маштовитим младим глумцима.
Како су текле пробе са глумцима, коју методологију користиш у раду?
- Пробе су биле веома забавне и морам признати да је све ишло без неких великих потешкоћа. Цео процес почео је са радионицом на којој сам првенствено желео да формирам колективну енергију и поверење, а потом смо на њој почели и да напипавамо могућа решења за поједине сцене. Уз радионицу сам им задавао и контекст т.ј. оквир у којем би требало деловати, гледали смо музичке видео спотове, документарце, представе и онда су из свега тога веома лако могли да закључе чему тежимо. Тек онда смо се вратили текстуалном предлошку и полако почели да постављамо представу.
Сви смо на ивици...како тумачиш овогодишњи слоган Битеф фестивала На ивици будућности?
- Искрено, не видим ивицу као понор веч као почетак, као нешто што нас учи како да ступимо у будућност.
