Dve dijaloške platforme imale su za temu mlade u pozorištu - kao one kojima je Polifonija namenjena, a potom i one koje definišemo kao mlade stvaraoce. Već iz najave ovih događaja naslućivalo se koliko ovaj pojam kao i atribut polifono mogu široko da se shvate. A kakvi su zaključci nakon ovih razgovora? Šta sve može da se definiše kao polifono, a ko spada u mlade stvaraoce ili mlade kojima su sadržaji namenjeni?
- Sama Polifonija se trudi da svoju definiciju drži otvorenom, da stalno preispituje šta je to u suštini polifono, radije nego da se pridržava unapred postavljene definicije. Opet, pojam mladih — publike i autora — takođe je dovoljno otvoren; čini se da nije reč o prostoj starosnoj odrednici, već o nečemu mnogo složenijem. Zato se ispostavilo da su i zaključci razgovora bili polifoni — ne striktno određeni, nego pre određene tačke i koncepti o kojima bi svako od nas, učesnika i govornika, mogao da razmišlja. Food for thought.
U najavama ovih platformi pored potvrđenih učesnika bilo je istaknuto da su otvorene za sve zainteresovane autore, mlade učesnike i predstavnike mlade publike Bitef Polifonije. Ko se odazvao pozivu?
- Većini platformi priključivali su se autori koji su i sami ove godine bili deo Polifonije, ali je takođe bilo i učesnika Bitef festivala, kao i drugih gostiju. Namera je bila da insistiramo na otvorenosti kao konceptu, odnosno na jednom otvorenom prostoru koji je bezbedan za svaku vrstu razgovora.
Drugi dijalog bavio se temama o kojim se ređe progovara iz različitih razloga. Moglo bi se reći da traže nešto hrabrije inicijatore. Da li je Polifonija možda prostor za takve autore? I da li je Polifonija dovoljna za ovakve teme ili je njena uloga da potstakne institucije da podrže autore i projekte koji „progovaraju“?
- Kao deo festivala, odnosno kao festivalski program, Polifonija ne može biti dovoljna, jer je festivalski koncept uvek takav da je selekcija odgovor na produkciju, a ne produkcija po sebi. Zato, za sada, Polifonija može samo da naglasi da postoje autori koji se bave važnim temama i da pokuša da doprinese, koliko je u njenoj moći, uvođenju tih i takvih tema u opšti diskurs. Za teme o kojima smo mi tom prilikom govorili, malo šta se može nazvati dovoljnim.
Institucije su bile pomenute i u okviru prvog razgovora nakon Polifonije, u kontekstu da li bi trebalo da budu otvorene za alternativne prakse. Kakva su postojeća iskustva, a kakvi zaključci?
- Uopšteno govoreći, postoji problem da institucije jesu zatvorene za alternativne prakse. To međutim ne znači da se od institucija treba odustati. Jer, na kraju krajeva, to su naše institucije. Napredak će možda ići polako, ali će, sve su prilike, postojati. To je ipak, čini mi se, bolje od rezigniranosti.
Pričalo se i o tome da bi radionice trebalo da budu u istraživačkom ključu. Takođe su definisane neke smernice za različite buduće „polifone“ projekte. Koje ključne reči bi se mogle izdvojiti? Sa kakvim idejama bi neki budući saradnici našli mesto u okviru Polifonije?
- Zanimljivo je razmišljati o budućim projektima Polifonije kroz ključne reči. Priznajem, reči kao što su ”otvorenost”, ”procesualnost”, ”demokratičnost” prve padaju na pamet. Zato nije reč o idejama koje bi našle mesto u okviru Polifonije; možda je pre reč o pristupima i postupcima koji bi se razvijali na jedan otvoren, neobičan način, gde bi se uloge stalno menjale, kako u okviru kolektiva i stvaranja, tako i tokom izvedbe.
Kako su neki od predstojećih programa već poznati, šta nas sve to očekuje u narednom periodu a o čemu je bilo pomena na dijaloškim platformama? Da li će biti i novih dijaloških platformi i koje teme će biti u fokusu?
- U narednom periodu, pre svega, očekuje nas susret s otvorenim arhivama, i pitanjima sećanja, kao i neki veoma zanimljivi razgovori na te teme. Očekuje nas i predstava u fokusu, San letnje noći, jubileji projekata, kao i niz dijaloških platformi.
Na kraju onlajn razgovora Ljubica Beljanski Ristić još jednom je napomenula da Polifonija nije festival, nema klasičnu selekciju, već da je uvek otvorena za nove inicijative. A za kraj ovog razgovora, ostavile smo poziv koji je tada upućen - da se povezujemo.
