Две дијалошке платформе имале су за тему младе у позоришту - као оне којима је Полифонија намењена, а потом и оне које дефинишемо као младе ствараоце. Већ из најаве ових догађаја наслућивало се колико овај појам као и атрибут полифоно могу широко да се схвате. А какви су закључци након ових разговора? Шта све може да се дефинише као полифоно, а ко спада у младе ствараоце или младе којима су садржаји намењени?
- Сама Полифонија се труди да своју дефиницију држи отвореном, да стално преиспитује шта је то у суштини полифоно, радије него да се придржава унапред постављене дефиниције. Опет, појам младих — публике и аутора — такође је довољно отворен; чини се да није реч о простој старосној одредници, већ о нечему много сложенијем. Зато се испоставило да су и закључци разговора били полифони — не стриктно одређени, него пре одређене тачке и концепти о којима би свако од нас, учесника и говорника, могао да размишља. Food for thought.
У најавама ових платформи поред потврђених учесника било је истакнуто да су отворене за све заинтересоване ауторе, младе учеснике и представнике младе публике Битеф Полифоније. Ко се одазвао позиву?
- Већини платформи прикључивали су се аутори који су и сами ове године били део Полифоније, али је такође било и учесника Битеф фестивала, као и других гостију. Намера је била да инсистирамо на отворености као концепту, односно на једном отвореном простору који је безбедан за сваку врсту разговора.
Други дијалог бавио се темама о којим се ређе проговара из различитих разлога. Могло би се рећи да траже нешто храбрије иницијаторе. Да ли је Полифонија можда простор за такве ауторе? И да ли је Полифонија довољна за овакве теме или је њена улога да потстакне институције да подрже ауторе и пројекте који „проговарају“?
- Као део фестивала, односно као фестивалски програм, Полифонија не може бити довољна, јер је фестивалски концепт увек такав да је селекција одговор на продукцију, а не продукција по себи. Зато, за сада, Полифонија може само да нагласи да постоје аутори који се баве важним темама и да покуша да допринесе, колико је у њеној моћи, увођењу тих и таквих тема у општи дискурс. За теме о којима смо ми том приликом говорили, мало шта се може назвати довољним.
Институције су биле поменуте и у оквиру првог разговора након Полифоније, у контексту да ли би требало да буду отворене за алтернативне праксе. Каква су постојећа искуства, а какви закључци?
- Уопштено говорећи, постоји проблем да институције јесу затворене за алтернативне праксе. То међутим не значи да се од институција треба одустати. Јер, на крају крајева, то су наше институције. Напредак ће можда ићи полако, али ће, све су прилике, постојати. То је ипак, чини ми се, боље од резигнираности.
Причало се и о томе да би радионице требало да буду у истраживачком кључу. Такође су дефинисане неке смернице за различите будуће „полифоне“ пројекте. Које кључне речи би се могле издвојити? Са каквим идејама би неки будући сарадници нашли место у оквиру Полифоније?
- Занимљиво је размишљати о будућим пројектима Полифоније кроз кључне речи. Признајем, речи као што су ”отвореност”, ”процесуалност”, ”демократичност” прве падају на памет. Зато није реч о идејама које би нашле место у оквиру Полифоније; можда је пре реч о приступима и поступцима који би се развијали на један отворен, необичан начин, где би се улоге стално мењале, како у оквиру колектива и стварања, тако и током изведбе.
Како су неки од предстојећих програма већ познати, шта нас све то очекује у наредном периоду а о чему је било помена на дијалошким платформама? Да ли ће бити и нових дијалошких платформи и које теме ће бити у фокусу?
- У наредном периоду, пре свега, очекује нас сусрет с отвореним архивама, и питањима сећања, као и неки веома занимљиви разговори на те теме. Очекује нас и представа у фокусу, Сан летње ноћи, јубилеји пројеката, као и низ дијалошких платформи.
На крају онлајн разговора Љубица Бељански Ристић још једном је напоменула да Полифонија није фестивал, нема класичну селекцију, већ да је увек отворена за нове иницијативе. А за крај овог разговора, оставиле смо позив који је тада упућен - да се повезујемо.
