Ukrštanje savremenog cirkusa i pozorišta: nove težnje i estetike u oblasti scenskih umetnosti
Na samom početku okruglog stola, umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica, obratio se prisutnima i naglasio da u svojoj osnovnoj ideji, Bitef od svog osnivanja nastoji da podrži i promoviše nove trendove u pozorištu i performansu, kao i provokativne i raznovrsne forme, a savremeni cirkus jeste upravo takva forma.
Diskusiju je vodila Katrin Fodri, Ataše za kulturu Francuskog instituta u Srbiji, koja je za cirkus rekla da je živa umetnost i da se u Francuskoj on smatra izuzetnim i kao takav ceni i neguje, što bi trebalo da postane standard i za države na Balkanu.
Rozita Buaso, novinarka francuskog lista Mond, pričala je o razvoju savremenog cirkusa u Francuskoj i njegovoj transformaciji iz tradicionalnog oblika cirkusa sa životinjama u „novi cirkus“, u kome nema životinja, ali ima eksperimenta, ispitivanja granica ljudskog tela, kao i ispitivanja različitih novih formi i spajanja umetnosti. Za cirkus je rekla da je spoj teksta, muzike i plesa, kao i da se u njemu mogu javiti mnoge hibridne forme - cirkus u kombinaciji sa lutkarstvom, pozorištem, plesom, sportom... Cirkus je u tom smislu laboratorija u kojoj se sreće više vrsta umetnosti, a samim tim platforma koja povezuje različte vrste umetnika i ruše granice između njih.
Jedan od govornika bio je Filip Ken, francuski reditelj koji je sinoć na Bitefu prikazao predstavu Farm Fatale, postapokaliptičnu, Beketovsku priču u kojoj pet strašila, koristeći svoja tela i predmete oko sebe preispituju važne ekološke i društvene teme. Ken je govorio o odnosu umetnikovog tela, kao njegovog glavnog sredstva izražavanja, u odnosu prema materijalnim objektima, stvarima oko sebe, kao i drugim telima. Ono mora da bude veoma spremno i sposobno da radi nezamislive stvari, cirkuska umetnost je ozbiljan i zahtevan ples, neophodan je fizički napor i mora se učiti od ranog detinjstva, uz strogu disciplinu i upornost. Kao osnovni princip u cirkusu Ken navodi pokušaj i neuspeh, s obzirom da je cirkus performans u akciji, uživo, na sceni, da se često koriste opasni objekti i predmeti, kao i da je ovakav performans uvek svojevrstan eksperiment čiji ishod nije siguran do samog kraja.
O riziku i njegovoj neophodnosti u cirkusu govorila je i Vanesa Silvi sa Francuskog instituta u Parizu. Cirkus je forma koja se konstantno menja i razvija, a u svom izvođenju publici uvek pruža osećaj uzbuđenja. U njegovoj srži jeste osećaj napetosti usled rizika od neuspeha, što je takođe važan element u odnosu sa publikom. Osećaj napetosti se tako često namerno proizvodi, lažnim promašajima i namernim padovima, kako bi uzbuđenje pri uspešnom pokušaju bilo još veće. Ona je dalje govorila o važnosti internacionalne saradnje i povezivanju cirkuskih umetnika iz različitih kultura, s obzirom na njihove razlike, gde je prenošenje znanja i ukrštanje različitih tehnika ključno za dalji razvoj cirkuske umetnosti.
U tom kontekstu, Milan Manić kao cirkuski umetnik govorio je o svom iskustvu i saradnji sa francuskim umetnicima, koji su u Srbiji i na Balkanu prepoznali veliki entuzijazam i želju za učenjem i pružili veliku pomoć i podršku domaćim umetnicima, koji su svoje obrazovanje u oblasti cirkusa stekli na ulicama i radionicama. Govorio je o problemu edukacije lokalne publike, koja cirkus i dalje posmatra kao tradicionalnu formu, kao i o nužnosti da se cirkus podrži kao umetnička forma, kako od strane publike tako i od strane zvaničnih institucija. Ako je cirkus „pozorište za narod“, odnosno „umetnost naroda“, trebao bi publici da bude blizak, a jedini način da se to postigne jeste edukacija. Međutim taj proces nije ni lak ni kratak, on zahteva promenu svesti više generacija domaće publike, a Cirkusfera i Cirkobalkana, kao trenutno jedini srpski cirkuski festival, veliki su koraci ka tom cilju.
Bitef blog postavio je pitanje vezano za odnos cirkuske umetnosti prema digitalizaciji, tehnologijama i novim virtuelnim umetničkim formama koje su se razvile u okolnostima pandemije. Ove forme nagoveštavaju svet u kome telesno nije u glavnoj ulozi, gde ono može biti zamenjeno. Kao odgovor, Vanesa Silvi navodi primere u kojima su cirkuski umetnici za vreme pandemije uspevali da rade i održe performanse u kojima umetnici zapravo nisu bili prisutni ispred publike. Iako su ovi performansi dobili jako dobre reakcije publike, ona smatra da telo ne može biti digitalizovano i da je ovim sredstvima ugrožen odnos umetnika sa publikom, kao i da se poruka cirkusa može preneti isključivo uživo i direktnim kontaktom.
Duel
Kao potvrda vrednosti međunarodne saradnje cirkuskih umetnika (Cirkusfera - Srbija, Cirkorama - Hrvatska i Vuk za čoveka - Francuska), na pratećem programu Bitefa premijerno je prikazan performans Duel, ispraćen ovacijama publike, brojnim uzdasima, glasnim smehom i čestim aplauzima, jer nas je četvoro umetnika svojim akrobacijama sve vreme držalo na ivici sedišta u crvenom šatoru Cirkobalkane.
