Укрштање савременог циркуса и позоришта: нове тежње и естетике у области сценских уметности
На самом почетку округлог стола, уметнички директор Битефа Иван Меденица, обратио се присутнима и нагласио да у својој основној идеји, Битеф од свог оснивања настоји да подржи и промовише нове трендове у позоришту и перформансу, као и провокативне и разноврсне форме, а савремени циркус јесте управо таква форма.
Дискусију је водила Катрин Фодри, Aташе за културу Француског института у Србији, која је за циркус рекла да је жива уметност и да се у Француској он сматра изузетним и као такав цени и негује, што би требало да постане стандард и за државе на Балкану.
Розита Буасо, новинарка француског листа Монд, причала је о развоју савременог циркуса у Француској и његовој трансформацији из традиционалног облика циркуса са животињама у „нови циркус“, у коме нема животиња, али има експеримента, испитивања граница људског тела, као и испитивања различитих нових форми и спајања уметности. За циркус је рекла да је спој текста, музике и плеса, као и да се у њему могу јавити многе хибридне форме - циркус у комбинацији са луткарством, позориштем, плесом, спортом... Циркус је у том смислу лабораторија у којој се среће више врста уметности, а самим тим платформа која повезује различте врсте уметника и рушe границе између њих.
Један од говорника био је Филип Кен, француски редитељ који jе синоћ на Битефу приказао представу Farm Fatale, постапокалиптичну, Бекетовску причу у којој пет страшила, користећи своја тела и предмете око себе преиспитују важне еколошке и друштвене теме. Кен је говорио о односу уметниковог тела, као његовог главног средства изражавања, у односу према материјалним објектима, стварима око себе, као и другим телима. Оно мора да буде веома спремно и способно да ради незамисливе ствари, циркуска уметност је озбиљан и захтеван плес, неопходан је физички напор и мора се учити од раног детињства, уз строгу дисциплину и упорност. Као основни принцип у циркусу Кен наводи покушај и неуспех, с обзиром да је циркус перформанс у акцији, уживо, на сцени, да се често користе опасни објекти и предмети, као и да је овакав перформанс увек својеврстан експеримент чији исход није сигуран до самог краја.
О ризику и његовој неопходности у циркусу говорила је и Ванеса Силви са Француског института у Паризу. Циркус је форма која се константно мења и развија, а у свом извођењу публици увек пружа осећај узбуђења. У његовој сржи јесте осећај напетости услед ризика од неуспеха, што је такође важан елемент у односу са публиком. Осећај напетости се тако често намерно производи, лажним промашајима и намерним падовима, како би узбуђење при успешном покушају било још веће. Она је даље говорила о важности интернационалне сарадње и повезивању циркуских уметника из различитих култура, с обзиром на њихове разлике, где је преношење знања и укрштање различитих техника кључно за даљи развој циркуске уметности.
У том контексту, Милан Манић као циркуски уметник говорио је о свом искуству и сарадњи са француским уметницима, који су у Србији и на Балкану препознали велики ентузијазам и жељу за учењем и пружили велику помоћ и подршку домаћим уметницима, који су своје образовање у области циркуса стекли на улицама и радионицама. Говорио је о проблему едукације локалне публике, која циркус и даље посматра као традиционалну форму, као и о нужности да се циркус подржи као уметничка форма, како од стране публике тако и од стране званичних институција. Ако је циркус „позориште за народ“, односно „уметност народа“, требао би публици да буде близак, а једини начин да се то постигне јесте едукација. Међутим тај процес није ни лак ни кратак, он захтева промену свести више генерација домаће публике, а Циркусфера и Циркобалкана, као тренутно једини српски циркуски фестивал, велики су кораци ка том циљу.
Битеф блог поставио је питање везано за однос циркуске уметности према дигитализацији, технологијама и новим виртуелним уметничким формама које су се развиле у околностима пандемије. Ове форме наговештавају свет у коме телесно није у главној улози, где оно може бити замењено. Као одговор, Ванеса Силви наводи примере у којима су циркуски уметници за време пандемије успевали да раде и одрже перформансе у којима уметници заправо нису били присутни испред публике. Иако су ови перформанси добили јако добре реакције публике, она сматра да тело не може бити дигитализовано и да је овим средствима угрожен однос уметника са публиком, као и да се порука циркуса може пренети искључиво уживо и директним контактом.
Дуел
Као потврда вредности међународне сарадње циркуских уметника (Циркусфера - Србија, Циркорама - Хрватска и Вук за човека - Француска), на пратећем програму Битефа премијерно је приказан перформанс Дуел, испраћен овацијама публике, бројним уздасима, гласним смехом и честим аплаузима, јер нас је четворо уметника својим акробацијама све време држало на ивици седишта у црвеном шатору Циркобалкане.
