Za svakog poneki Wow!
Na ivici budućnosti definitivno postaje više od slogana festivala. Kako nam se nižu sagovornici, tako postaje jasno da se mnogo toga može objasniti samo sa ovih nekoliko reči. Slogan se može primeniti i kao odgovor na pitanje selektoru Cirkobalkane Milanu Maniću da nam kaže nešto više o ovogodišnjoj selekciji. I ova selekcija, kao i Bitefova, uglavnom je bila već uobličena prošle godine, a realizacija i konačni program bili su podređeni merama i protokolima koje je nametnula pandemija. Ono na šta pandemija nije imala uticaja, jeste da se u selekciji nađu predstave koje se obraćaju najrazličitijoj publici, ali i uz posebnu pažnju na zastupljenost različitih grupa među izvođačima. Tako su se na programu našli projekti nekoliko autorki, predstavnika kvir zajednice, mladih izvođača i novih trupa, saradnji na regionalnom nivou, do onih koje predstavljaju evropsku produkciju. Bitefovoj publici već poznata trupa Vuk za čoveka (Un loup pour l’homme) ponovo je tu, a njeni autori i izvođači prisutni su u više programa tokom Bitefa. O ovome će na blogu biti više reči narednih dana, a o trupi treba još reći da kroz svoje projekte pruža veliku podršku novim licima cirkuskog šatora i produkcijama savremenog cirkusa uopšte. Za one malo manje upućene poput vašeg izveštača, možda nije loše pojasniti i ulogu circusnext platforme koja se u nekoliko navrata pominje u programima predstava jer je to jedna od najznačijnih i najvećih platformi koje se bave savremenim cirkusom u Evropi. U regionu takođe postoje organizacije koje se trude da prate dešavanja na evropskom nivou, pa ćemo biti u mogućnosti da pogledamo nekoliko takvih projekata i saradnji, između ostalog i jednu premijeru i to već večeras ( Duel ). Kada se priča o savremenom cirkusu, pa i u najneformalnijoj atmosferi, nekako se uvek dođe i do Francuza i njihovog odnosa prema cirkusu, a i podrške kulturi uopšte. Takva priča može da dobije i čežnjiv ton, ali ne i u ovom konkretnom slučaju - sa Cirkobalanom.
Kakav je to cirkus?
Ili šta je za Vas cirkus, posle prethodne priče, najbolje pitati na izvoru. Katrin Fodri, Ataše za kulturu pri Francuskom institutu i Francuskoj ambasadi u Srbiji, koja bi mogla iz rukava odmah da izvuče neku definiciju, dala je za blog jedno vrlo intimno, naklono viđenje. Onakvo kakvo bi bilo razumljivo i što je još važnije, blisko svakom. Jer i cirkus upravo govori univerzalnim jezikom na moglo bi se reći, primalnom nivou. „Cirkus - rizik“ (fr. "cirque-risque"), bile su njene prve reči. Objasnila je da je za nju cirkus način da se uspostavi kontakt - između izvođača i scene, izvođača i publike, kroz specifičnu situaciju, a to je rizik - rizik od smrti, rizik u koji se dovodi telo. Izvođača vidi kao nekog ko svoje telo pozajmljuje publici kako bi iskusila samu suštinu egzistencije, preciznije - krhkost egzistencije. Uz pomoć objekata ili materijala kako ih naziva, i to ne samo klasične rekvizite već najrazličitijih predmeta, koji kada se stave u kontekst okoline u kojoj smo i rizika koje preuzimamo u životu, na publiku se prenosi najsnažnije iskustvo koje jedan umetnik može da stvori. (Nekako se na pomen rizika naslućuje ono na ivici...) Upotrebom tih materijala, ili uvođenjem nekih pozorišnih postupaka, nastaju nove zanimljive forme cirkusa, koje balansiraju na ivici između cirkusa i pozorišta (i eto opet nenamerno slogana). A o tome je bilo govora na prvom okruglom stolu u Francuskom institutu o čemu ćete ukoliko niste bili, saznati iz sledećih postova na blogu.
Kretanje
Pitali smo i Rona Berija nakon predstave da nam kaže koliko su se u svom procesu kretali po ivici i koliko im je dramaturgija ili koreografija bila važna. Objasnio je da ono što smo gledali, u početku - pre nekoliko godina, zapravo nije bilo zamišljeno kao predstava, već da su on i Itamar krenuli od svojih primarnih disciplina i istraživali načine interakcije. Vremenom se razvio pokret i dramaturgija iz situacija koje su stvarali, da bi došli do onog što smo imali priliku da vidimo na sceni. A to što smo gledali izazivalo je više puta ono wow sa početka priče, kako kod odraslih, tako i kod najmlađe publike.
