За сваког понеки Wow!
На ивици будућности дефинитивно постаје више од слогана фестивала. Како нам се нижу саговорници, тако постаје јасно да се много тога може објаснити само са ових неколико речи. Слоган се може применити и као одговор на питање селектору Циркобалкане Милану Манићу да нам каже нешто више о овогодишњој селекцији. И ова селекција, као и Битефова, углавном је била већ уобличена прошле године, а реализација и коначни програм били су подређени мерама и протоколима које је наметнула пандемија. Оно на шта пандемија није имала утицаја, јесте да се у селекцији нађу представе које се обраћају најразличитијој публици, али и уз посебну пажњу на заступљеност различитих група међу извођачима. Тако су се на програму нашли пројекти неколико ауторки, представника квир заједнице, младих извођача и нових трупа, сарадњи на регионалном нивоу, до оних којe представљају европску продукцију. Битефовој публици већ позната трупа Вук за човека (Un loup pour l’homme) поново је ту, а њени аутори и извођачи присутни су у више програма током Битефа. О овоме ће на блогу бити више речи наредних дана, а о трупи треба још рећи да кроз своје пројекте пружа велику подршку новим лицима циркуског шатора и продукцијама савременог циркуса уопште. За оне мало мање упућене попут вашег извештача, можда није лоше појаснити и улогу circusnext платформе која се у неколико наврата помиње у програмима представа јер је то једна од најзначијних и највећих платформи које се баве савременим циркусом у Европи. У региону такође постоје организације које се труде да прате дешавања на европском нивоу, па ћемо бити у могућности да погледамо неколико таквих пројеката и сарадњи, између осталог и једну премијеру и то већ вечерас ( Дуел ). Када се прича о савременом циркусу, па и у најнеформалнијој атмосфери, некако се увек дође и до Француза и њиховог односа према циркусу, а и подршке култури уопште. Таква прича може да добије и чежњив тон, али не и у овом конкретном случају - са Циркобаланом.
Какав је то циркус?
Или шта је за Вас циркус, после претходне приче, најбоље питати на извору. Катрин Фодри, Аташе за културу при Француском институту и Француској амбасади у Србији, која би могла из рукава одмах да извуче неку дефиницију, дала је за блог једно врло интимно, наклоно виђење. Онакво какво би било разумљиво и што је још важније, блиско сваком. Јер и циркус управо говори универзалним језиком на могло би се рећи, прималном нивоу. „Циркус - ризик“ (fr. "cirque-risque"), биле су њене прве речи. Објаснила је да је за њу циркус начин да се успостави контакт - између извођача и сцене, извођача и публике, кроз специфичну ситуацију, а то је ризик - ризик од смрти, ризик у који се доводи тело. Извођача види као неког ко своје тело позајмљује публици како би искусила саму суштину егзистенције, прецизније - крхкост егзистенције. Уз помоћ објеката или материјала како их назива, и то не само класичне реквизите већ најразличитијих предмета, који када се ставе у контекст околине у којој смо и ризика које преузимамо у животу, на публику се преноси најснажније искуство које један уметник може да створи. (Некако се на помен ризика наслућује оно на ивици...) Употребом тих материјала, или увођењем неких позоришних поступака, настају нове занимљиве форме циркуса, које балансирају на ивици између циркуса и позоришта (и ето опет ненамерно слогана). А о томе је било говора на првом округлом столу у Француском институту о чему ћете уколико нисте били, сазнати из следећих постова на блогу.
Кретање
Питали смо и Рона Берија након представе да нам каже колико су се у свом процесу кретали по ивици и колико им је драматургија или кореографија била важна. Објаснио је да оно што смо гледали, у почетку - пре неколико година, заправо није било замишљено као представа, већ да су он и Итамар кренули од својих примарних дисциплина и истраживали начине интеракције. Временом се развио покрет и драматургија из ситуација којe су стварали, да би дошли до оног што смо имали прилику да видимо на сцени. А то што смо гледали изазивало је више пута оно wow са почетка приче, како код одраслих, тако и код најмлађе публике.
