Предавање је започело инсертима из представе Флеш, у којој Франк уживо води звук, док поред њега видео уметник води видео. Франк је објаснио да је овај комад инспирисан саобраћајном несрећом коју је доживео пре двадесет година и да је његов основни концепт био да растегне један временски тренутак у коме ауто удара у воду, и да га продужи путем аудио-визуелних ефеката.
Затим је присутнима показао инсерте из својих осталих радова - на пример Хроностазис, који је радио у сарадњи са видео уметником Антоаном Шмитом, где су и звук и видео вођени уживо и где је импровизација важан аспект рада. Присутни су имали прилику да виде и нови рад, под називом Шума, који се, као и већина његових радова бави темом синестезије, стварајући доживљај симултаним ефектима звука, слике односно видеа и актера на сцени.
Франк је говорио о својим наступима на музичким фестивалима и концертима. Показао нам је музику коју слуша и на основу које ствара, као и неке филмове које би он препоручио, међу којима су 2001: Одисеја у свемиру (1968), Блејд ранер (1982) и Зечеви (2002). У дискусији са присутнима објаснио је како је циљ његовог рада да ствара уживо, као и да импровизује и константно истражује нове ствари, у сарадњи са бројним уметницима са којима ради на различитим пројектима већ дуги низ година. Након предавања, присутнима је показао сцену постављену за извођење Флеша и опрему коју користи за звук и видео.
Након премијере представе Флеш у Београдском драмском позоришту, разговарали смо са Франком о његовим утисцима са овогодишњег Битефа, као и изазовима и циљевима у даљем раду.
Какви су вам утисци након синоћне представе?
- Добри. Ми смо уживали, публика је била сјајна. Пошто је у питању живи наступ, важно ми је да видим да су људи тихи и да слушају, а синоћ је било баш добро.
Да ли сте узбуђени пред вечерашњи наступ?
- Надам се да ће бити као и синоћ, да куцнем у дрво, требало би да буде.
Говорили сте о наступима на музичким фестивалима, па сам размишљала како је то баш специфично, изводити музику уживо на денс фестивалу. Можете ли нам рећи мало више о томе?
- На концертима, на сцени, углавном радим видео у сарадњи са видео уметницима, па махом и не видим публику, те је то прилично контемплативно искуство. Али понекад, неколико пута, а у последње време све чешће, позван сам да наступам соло, где моја музика има задатак да људе подстакне на плес. То је нешто сасвим друго. Потекао сам на експерименталној сцени, савременој музичкој сцени, на апстрактној музици, али сам током последњих петнаест година почео да мешам апстрактно са битовима, и сада све чешће прибегавам тој пракси. Сад имам репертоар који се састоји само од битова, па ме повремено позивају да наступим у клубовима. На музичким фестивалима је реч о живим наступима, и ја то волим јер је то посебно. То је једно ново искуство, а како сам старији, то више уживам у томе. Одувек сам склон да се препуштам новим искуствима.
Какав је осећај свирати уживо пред свим тим људима који играју?
- Добар. То се толико разликује од овога што сте видели јуче, има потпуно другу сврху. Музику треба прилагодити, а то је велики изазов, као што је изазов и радити позоришну представу, само на други начин. Сматрам да имам среће што сам у прилици да искусим и једно и друго.
Шта вам је до сада био највећи изазов у раду?
- Не знам. Мислим да је највећи изазов направити добар комад који нема слабих тачака, креирати једно заокружено искуство. Стварати уметност је и само по себи константан изазов.
Напоменули сте да имате многобројне сараднике, костимографе, драматурге, видео уметнике. На који начин се уклапате са свима њима да бисте постигли да комад тако складно функционише?
- Дуго сарађујем са свим тим људима, већ скоро десет година. Сваке две године дође нови сарадник. Овде је костимограф нов, а у следећој представи ћу имати новог плесача и певача, контратенора. Тако да ми се полако прикључују нови сарадници, али мислим да се, у принципу, држим правила које важи и код свих других уметника - ако имаш добар тим, немој га мењати. Заједно учимо, волимо да сарађујемо. Допадају ми се њихови предлози, волим како раде, па би била штета не експериментисати.
Реците ми нешто о сценографији за представу Флеш. Видели смо фронтално постављено прозирно платно и то се све уклапа једно у друго на врло интересантан начин.
- Аутор сценографије сам ја. Кад је креирам, имам у виду видео јер знам да Курт, видео-уметник, може то да спроведе и да воли да ради са вишеструким пројекцијама. Ми смо у две раније представе већ користили прозирно платно, тако да увек истражујемо разне начине за пројектовање покретних слика, са циљем да постигнемо да се сцена, малтене, креће, или да нема под, или да створимо ефекат илузије. Једноставно је. Сваким новим пројектом покушавамо да направимо корак напред у истраживању зидова, могућностима перспективе, и тако даље.
Слика се истовремено пројектује на четири платна истовремено, а сенке нема. Како то постижете?
- То је тајна, не могу вам одати (смех). Не, врло је једноставно. У питању је задња пројекција. Али и сам видео-рад је фантастичан.
Знамо да припремате нови пројекат. Занима ме да ли имате дугорочне планове, шта је следеће?
- У понедељак имам премијеру новог комада. Заправо је премијера већ била, али само за стручну јавност, јер је пандемија све пореметила. У питању је нови пројекат, Шума, а већ сам кренуо да радим нешто ново што би требало да изађе 2023. То је нешто сасвим другачије, са певачем и поново са видео-уметником. Осим тога, крајем новембра у Берлину имам нови визуелни концерт. Имам мноштво пројеката, музичких, живих наступа, видео-радова. Али ми није за све потребно подједнако времена. За припрему овакве представе, потребно је две године, док је за живи концерт потребно шест месеци, можда годину дана.
Хвала вам на сјајној представи и на интервјуу. Надам се да ћете вечерас уживати у извођењу.
