Синестезија звука и слике уживо
Прво питање овог округлог стола тицало се процеса рада на једном оваквом перформансу, на шта је Франк одговорио да за сваки свој рад прво пише музику, затим формира идеје и слике у глави, а онда тај материјал реадаптира и мења у договору са својим бројним сарадницима и током процеса рада. Такође, нагласио је да се много ослања на интуицију, импровизацију и покушај, а у зависности од добијеног разултата неког покушаја даље развија рад.
Нагласио је важност сарадње са драматургом, видео уметником, костимографом, сценографом, као и другим сарадницима које укључује у своје пројекте. Објаснио је да, иако је он идејни творац дела, односно концепта, они једни друге инспиришу и воле и поштују рад једни других, па тако на крају постижу квалитетне резултате. Осим добре сарадње, за један овакав пројекат, попут Флеша, потребно је и много времена, око 2 године рада. Две плесачице на сцени такође су прошле кроз веома интензиван и дуг процес рада и тренинга, менталног и физичког, радећи заједно са кореографом на веома спорој и прецизној јога техници покрета.
О свом раду рекао је да мора да потиче лично од њега, из његовог искуства и срца, како би могао добро да пренесе његову поруку, као што је Флеш, на пример, настао као последица саобраћајне несреће коју је Франк преживео пре двадесет година.
Вигру је говорио и о синестезији, као важном елементу свих својих дела. Правећи звук уживо на сцени, уз пратњу видео уметника који неретко такође покретне слике ствара уживо, Франк ствара код гледалаца јединствено искуство у ком се аудио и визуелни надражаји стапају у један исти, целовит доживљај. Овај доживљај не мора нужно имати смислену поруку, а он сам не даје у својим делима никакво читање, већ допушта гледаоцу да сам осети, искуси и протумачи оно што је доживео својим чулима. Током перформанса највише се ослања на своју интуицију и настоји да свој осећај пренесе на публику.
На самом крају разговора, Вигру је најавио свој следећи пројекат под називом Шума, чија тема се тиче психологије подсвести, међутим она је такође остављена отвореном за слободну интерпретацију гледаоцу.
Питали смо публику о утисцима са представе.
Парезановић Наталија
„Мени је свака представа на овом Битефу заправо мало апокалиптична и сматрам да је потребно пробудити људе. Ми смо сви у истом лонцу и страшне ствари нас чекају ако се брзо не доведемо у памет. Тако да и ова представа једноставно на исти начин мирише на крај света који је близу. Чини ми се да само млади имају утисак о томе, сви они што су направили ове представе. Они имају тај осећај чим су се сетили да покушају да наше генерације, које су нас довде довеле - ћутањем, или тиме што смо се прилагодили, покушали да задовољимо неке туђе потребе, капиталистичке, ако морам тако да кажем.“
Ружица Девић
„По мени, представа је одлична, пре свега зато што искаче од стандардног позоришта. Визуелни и звучни ефекти су били заиста сјајно урађени, тело је реаговало на њих. Играчице, или глумице, су са покретима биле одличне. Атмосфера је постапокалиптична, постхуманистичка, и јако добро су то дочарале, тако да су ме заиста одушевиле. Целокупно играње је било заиста дивно.“
