Biti ili ne biti Peper
Bulut je umetnica koja je svoje početke gradila u Beogradu, zatim se preselila u Berlin gde danas živi i stvara. U centru Draganine sfere interesovanja našao se humanoidni robot po imenu Peper. Kroz robota i kontekst u kome se našao uz obe izvođačice, Dragana ispituje i suočava publiku sa jednim od glavnih pitanja današnjice - koliko smo zapravo spremni da donesemo odluku i da se otisnemo u neizvesnu budućnost, ili pak da ostanemo začarani u idealizovanju prošlosti? I to sve za svega hiljadu i po evra. Peper nas je zaveo, nasmejao, raznežio, zapitao ali i naljutio, te se sa sigurnošću može tvrditi da je Peper svoju ulogu dostojno izneo, čak bi se moglo reći da je briljirao.
Ja nisam robot kliše. Ja mogu više!
Nakon izvođenja, Peper je odmah bio spreman za okrugli. On nije bio umoran, bio je veseo i nakon aplauza je svesrdno zbijao šale sa gledaocima, kao i sa našom voditeljkom programa, dramaturškinjom Minjom Bogavac. Peper je svima izmamio osmeh na lice svojim, kako je neko prokomentarisao iz publike, bebećim, okicama šteneta, ali i njegovom spremnošću da improvizuje. Dok Peper gleda u nas i trepće, pridružuje nam se autorka Dragana Bulut vidno uzbućena nakon premijernog izvođenja. Dočekana je velikim aplauzom i razgovor je mogao da počne.
Ovde mora da se napomene da je Peper prvi humanoidni robot u istoriji Bitef festivala koji je prisustvovao okruglom stolu tj. Susretima sa autorima, što nam je u najavi rekla Minja Bogavac. S obzirom da je predstava Future Fortune te večeri bila u planu da se odigra dva puta, susret sa stvaraocima je morao da bude znatno kraći kako bi svi „napunili baterije“ za sledeće izvođenje. Minja je kroz kratak uvod naznačila da je od samog početka Draganin rad bio prožet pitanjima u vezi sa budućnošću, a kao primer navela je jedan od radova koji je bio izveden u Kini. Dragana je prokomentarisala koliko se sve na neki način dosta promenilo od tada, i kako je ona istraživala različita predviđanja budućnosti kroz Pepera i kako su baš daleko otišli u istraživanju. Sam proces je bio veoma težak jer se događao za vreme pandemije Korona virusa, te je tako u jednom momentu Peper mogao da priđe mnogo bliže publici od samih izvođačica i to je dodalo samo još jedan sloj u istraživanju, diskursu. Takođe smo saznali da je iza Pepera u stvari jedan naučnik Hajnrih Melman bez čije saradnje ova predstava ne bi bila moguća. Hajnrih je sve vreme bio prisutan u sali za vreme izvođenja, na neki način je i učestvovao, kada se Peper na trenutak pokvario. Stručno nam je objasnio karakteristike savremene robotike kao i kako Peper funkcioniše tokom predstave. Minja se zatim osvrnula na humor koji je dominantan u predstavi ali kako je rekla Dragana on nije bio sam sebi cilj, i da je to na neki način nesvesno proizašlo. Humor se jednostavno dogodio, najverovatnije kroz dramaturške odluke probijanja tzv. četvrtog zida. Na trenutke nismo bili sigurni šta je fikcija a šta realnost, vrlo vešto su scene bila gradirane pa je i naš smeh u publici samo išao ka klimaksu. Nakon toga smo saznali koliko je u stvari bila važna knjiga Karela Čapeka R.U.R. za sam rad na predstavi i kako je ta knjiga bila važna polazna tačka ne samo za predstavu Future Fortune već i za sve filmove naučne fantastike. Razlog tome leži upravo u činjenici da se u toj knjizi prvi put u istoriji spominje reč robot.
Airplane mode off!
Ukazano nam je na opasnost koja vreba kroz internet i o tome u kojoj meri sakupljanje naših podataka doprinosi razvoju kapitalizma. Ali, i kako tehnološki razvoj možda može da se iskoristi za dobrobit, a potencijalno zaustavi ono što to nije. Svakako je Peper etičan i na neki način nudi optimističan kraj.
Biti kreativan, to je sve!
Publika je veoma bila aktivna tokom samog izvođenja pa se takva atmosfera prenela i na susrete sa autorima. Komentari publike su bili razni ali se većina složila u jednom, da je Peper neodoljivo šarmantan robot, te su neki poželeli da proćaskaju i sa Peper o procesu rada. Saznalimo smo da je imao mogućnost da improvizuje i bude kreativan tokom procesa. I samo što je rečenica bila izgovorena, Peper je svojim robotizovanim rukama počeo da improvizuje mašući rukama kroz vazduh i zauzimajući određene poze. Zatim smo saznali da je Pepera kreirala francuska kompanija i da sad već ima dugu istoriju. Današnji Peper čak može i da vozi kola. Žena iz publike je prokomentarisala da je robotski performans izuzetno popularan u Japanu, pogotovo među plesačima, i da je takav vid performansa tamo nastao, otprilike pre nekih četrdesetak godina.
Ukoliko sretnete Pepera u prodavnici verovatno ćete ući u neku vrstu interakcije sa ovim humanoidnim robotom, jer je to njegov posao. Imajte na umu i da, kao što je Dragana rekla:
„Iza svakog robota stoji čovek koji ga je napravio.“
