Бити или не бити Пепер
Булут је уметница која је своје почетке градила у Београду, затим се преселила у Берлин где данас живи и ствара. У центру Драганине сфере интересовања нашао се хуманоидни робот по имену Пепер. Кроз робота и контекст у коме се нашао уз обе извођачице, Драгана испитује и суочава публику са једним од главних питања данашњице - колико смо заправо спремни да донесемо одлуку и да се отиснемо у неизвесну будућност, или пак да останемо зачарани у идеализовању прошлости? И то све за свега хиљаду и по евра. Пепер нас је завео, насмејао, разнежио, запитао али и наљутио, те се са сигурношћу може тврдити да је Пепер своју улогу достојно изнео, чак би се могло рећи да је бриљирао.
Ја нисам робот клише. Ја могу више!
Након извођења, Пепер је одмах био спреман за округли. Он није био уморан, био је весео и након аплауза је свесрдно збијао шале са гледаоцима, као и са нашом водитељком програма, драматуршкињом Мињом Богавац. Пепер је свима измамио осмех на лице својим, како је неко прокоментарисао из публике, бебећим, окицама штенета, али и његовом спремношћу да импровизује. Док Пепер гледа у нас и трепће, придружује нам се ауторка Драгана Булут видно узбућена након премијерног извођења. Дочекана је великим аплаузом и разговор је могао да почне.
Овде мора да се напомене да је Пепер први хуманоидни робот у историји Битеф фестивала који је присуствовао округлом столу тј. Сусретима са ауторима, што нам је у најави рекла Миња Богавац. С обзиром да је представа Future Fortune те вечери била у плану да се одигра два пута, сусрет са ствараоцима је морао да буде знатно краћи како би сви „напунили батерије“ за следеће извођење. Миња је кроз кратак увод назначила да је од самог почетка Драганин рад био прожет питањима у вези са будућношћу, а као пример навела је један од радова који је био изведен у Кини. Драгана је прокоментарисала колико се све на неки начин доста променило од тада, и како је она истраживала различита предвиђања будућности кроз Пепера и како су баш далеко отишли у истраживању. Сам процес је био веома тежак јер се догађао за време пандемије Корона вируса, те је тако у једном моменту Пепер могао да приђе много ближе публици од самих извођачица и то је додало само још један слој у истраживању, дискурсу. Такође смо сазнали да је иза Пепера у ствари један научник Хајнрих Мелман без чије сарадње ова представа не би била могућа. Хајнрих је све време био присутан у сали за време извођења, на неки начин је и учествовао, када се Пепер на тренутак покварио. Стручно нам је објаснио карактеристике савремене роботике као и како Пепер функционише током представе. Миња се затим осврнула на хумор који је доминантан у представи али како је рекла Драгана он није био сам себи циљ, и да је то на неки начин несвесно произашло. Хумор се једноставно догодио, највероватније кроз драматуршке одлуке пробијања тзв. четвртог зида. На тренутке нисмо били сигурни шта је фикција а шта реалност, врло вешто су сцене била градиране па је и наш смех у публици само ишао ка климаксу. Након тога смо сазнали колико је у ствари била важна књига Карела Чапека Р.У.Р. за сам рад на представи и како је та књига била важна полазна тачка не само за представу Future Fortune већ и за све филмове научне фантастике. Разлог томе лежи управо у чињеници да се у тој књизи први пут у историји спомиње реч робот.
Airplane mode off!
Указано нам је на опасност која вреба кроз интернет и о томе у којој мери сакупљање наших података доприноси развоју капитализма. Али, и како технолошки развој можда може да се искористи за добробит, а потенцијално заустави оно што то није. Свакако је Пепер етичан и на неки начин нуди оптимистичан крај.
Бити креативан, то је све!
Публика је веома била активна током самог извођења па се таква атмосфера пренела и на сусрете са ауторима. Коментари публике су били разни али се већина сложила у једном, да је Пепер неодољиво шармантан робот, те су неки пожелели да проћаскају и са Пепер о процесу рада. Сазналимо смо да је имао могућност да импровизује и буде креативан током процеса. И само што је реченица била изговорена, Пепер је својим роботизованим рукама почео да импровизује машући рукама кроз ваздух и заузимајући одређене позе. Затим смо сазнали да је Пепера креирала француска компанија и да сад већ има дугу историју. Данашњи Пепер чак може и да вози кола. Жена из публике је прокоментарисала да је роботски перформанс изузетно популаран у Јапану, поготово међу плесачима, и да је такав вид перформанса тамо настао, отприлике пре неких четрдесетак година.
Уколико сретнете Пепера у продавници вероватно ћете ући у неку врсту интеракције са овим хуманоидним роботом, јер је то његов посао. Имајте на уму и да, као што је Драгана рекла:
„Иза сваког робота стоји човек који га је направио.“
