Аманда Пиња се кроз свој рад бави деколонизацијом уметности и усредсређена је на друштвену и политичку моћ покрета. Одговарајући на питање шта деколонизација значи за њу, ауторка је рекла да у тренутку када модерне колонијалне силе бришу и поричу све друге облике знања, што она сматра насиљем, остављени смо у свету универзалности. Зато сви други облици мисли и значења бивају заборављени. Због тога она верује да деколонизација мора да има везе са културом сећања.
Миња Богавац приметила је да представа Климатски плесови има два сегмента, један естетски и други активистички, те је питала све чланове екипе који део сматрају важнијим. Сви су се сложили да не могу да раздвоје ова два сегмента, нагласивши да би одвајање уметности од активизма такође био колонијалистички гест. Целокупан њихов рад, објаснили су, базира се на прожимању ова два аспекта, што се огледа и у интересантном концепту који претходи сваком извођењу ове представе. Наиме, где год да се представа игра, укључујући и Београд, екипа представе долази неколико дана раније и организује радионице са младим играчима који постају део представе и наступају у последњем делу заједно са ауторима. На овај начин имају намеру да пренесу део знања и мисли, да прекину концепт у коме уметник износи пред публику своје дело, али у ствари није присутан заиста. На питање како су политичке и ангажоване теме прихваћене у мексичком и чилеанском позоришту, Пиња прави везу између Јужне Америке и Балкана, примећујући да у оба подручја постоји развијена традиција политичког позоришта, на шта је врло поносна.
Важан аспект представе Климатски плесови је ритуални плес народа латинске америке који је проучаван кроз процес рада, а онда и инкорпориран у представу. У духу деколонијализма, једна од плесачица Лина Марија Венегас рекла је како им је било важно да унесу у представу ритуал који је корен модерног плеса. Ритуал је важан јер доноси свест о томе ко смо, као индивидуе и као заједница.
На питање блога Битефа о томе како види улогу политичког позоришта и да ли верује да представе попут ове могу заиста да направе промену у друштву, Пиња каже да не може спасити свет јер није политичарка или адвокат, да је овај перформанс њен начин да се избори са болом који у њој изазива уништавање животне средине у земљи у којој је рођена. Ипак, сматра да је улога уметника врло привилегована и важна јер уметници омогућавају да различити светови постоје и да се поделе са другима. На овај начин се шири мисао и дискурс који можда једног дана може да покрене друштво. Верује да појединац не може да направи промену, али да ако радимо заједно, укључујићи нове генерације, кроз време и простор, промена може да се деси.
Целокупан разговор можете да погледате на приложеном снимку или на Јутјуб каналу Битефа.
Након представе, питали смо публику да поделе утиске са нама:
Маја Ристић, професорка на Факултету драмских уметности
„Занимљива је јако представа. Првенствено се истиче сценографија, заиста сценски спектакл. Наравно, бави се кључним темама у свету у коме живимо. Мислим да је порука веома актуелна и јасна. У сваком смислу интересантна представа!“Милица Сучевић, уредница портала Хоћу у позориште
„Интересантан ми је био почетак јер шаље једну озбиљну поруку о данашњици и проблему са којим се и ми у Србији суочавамо. Други део представе који је плесни је за мој укус био превише апстрактан и нисам у потпуности разумела сваку поруку, али мислим да су јако лепо приказали дисање Земље и откуцаје срца које на крају престаје. Врло јасно и упозоравајуће.“
Ђорђе Галић, глумац
„Допада ми се тема јер је врло битно да се тиме бавимо, поготово у ово време. Верујем да зато треба да постоји много више оваквих представа, стварно би требало много више да се тај green theatre укључи у област јавног живота. Био сам изненађен јер нисам очекивао да је представа више инсталација и перформанс, што ми је било драго јер немамо много прилике у Београду да гледамо овакве ствари. Видео пројекције су биле врло интересантне, било је тотално медитативно. Највише ми се допао моменат ритуалног плеса који нас враћа као људе на почетке и спаја нас са природом што је битно јер смо се од природе отуђили.“
