Zdravo i čestitam na večerašnjoj premijeri. Čast mi je i privilegija da večeras razgovaram sa tobom. Radoznala sam da čujem nešto o tvom detinjstvu i načinu na koji si otkrivao svet umetnosti. Svi znamo da tvoj rad predstavlja prepoznatljivu kombinaciju raznih umetničkih disciplina. Kako je sve počelo?
- Odmalena sam bio u dramskoj grupi koju, u Nemačkoj, vodi maltene svako pozorište. To znači da si kao mladi glumac u prilici da radiš sa profesionalcima. Tako sam postao poluprofesionalni glumac. Posle toga, počeo sam da dobijam uloge u nekim filmovima i da nastupam kao mlad operski pevač. U jednom trenutku, kad mi je bilo oko devetnaest godina, režirao sam prvi komad u Berlinu. Posle toga sam radio kao asistent starijim pozorišnim rediteljima u Nemačkoj. Posle sam otišao na studije u Minhen, i od tada je prošlo mnogo vremena.
Ko te je inspirisao u mladosti?
- Volim da pričam o filmovima i filmskim rediteljima. Jedan od mojih omiljenih je Dejvid Linč koji mi je velika inspiracija. Nikada ne krećem od velike književnosti niti me ona posebno inspiriše. Na mene utiču određeni prizori. Toliko toga postoji u samo jednom prizoru. Scenografiju radim na osnovu slika. Kreiram vizuelnu platformu na način na koji je to radio Hičkok, bez pojašnjenja. Inspiriše me umetnost koja nadilazi jezik.
Impresionirana sam činjenicom da si radio sa fenomenalnom glumicom Kejt Strong. U predstavi Living Room sarađuješ sa jednom od najvećih srpskih glumica, Vesnom Čipčić. Možeš li mi, molim te, reći nešto o potrebi da radiš sa snažnim umetnicama?
- Da, da, ja volim starije žene (smeh). Kejt Strong mi je, zapravo, već više od deset godina jedna od najboljih prijateljica i često sarađujemo. Upravo smo imali premijeru predstave na kojoj sam radio kao koreograf. Sreli smo se u Minhenu 2011, i od tada sarađujemo. Ona mi sada vodi računa o cveću. A što se tiče Vesne, o, pa ona je moja nova velika ljubav. Ona je jedna od najsjajnijih i osoba i glumica sa kojima sam sarađivao. Divna je.
Ko ti bira glumce i glumice, da li organizuješ audiciju ili tako nešto?
- Ne organizujem audicije. Prvo nekoga sretnem i ako možemo da popijemo alkohol ili ako mogu sa njim da se družim, znači da mogu sa njim i da radim. Nikada ne gledam šta su ranije radili. Meni je jedino bitno da sa njima ostvarim lični odnos, da možemo da se zabavljamo i razgovaramo.
Divno! Da li to znači da si se lepo zabavljao sa ansamblom Beogradskog dramskog pozorišta?
- O, itekako.
Zaključujem da si bio dobrodošao u Beogradskom dramskom pozorištu i da ti je tamo bilo prijatno, te da si mogao da ostvariš ono što si zamislio. Da li to znači da je ansambl bio potpuno otvoren i spreman da sa tobom podeli svoje ideje?
- Imao sam na raspolaganju sjajan ansambl, zaista sam ih zavoleo, sjajan su tim, i videćete ih večeras.
Sećam se kada si prvi put došao, na 51. Bitef, i po prvi put prikazao svoj rad van matične zemlje. Kako si tada doživeo Bitef, a kako danas vidiš situaciju u kojoj smo svi pogođeni Korona virusom? Kako sada doživljavaš Beograd?
- Mislim da ovde nije tako strogo, jer ne nose svi ljudi maske. Stigao sam avionom iz Belgije i mislim da je tamo najstrožija situacija u smislu poštovanja pravila. Naravno, uvek nas podsećaju da u publici nosimo maske, ali poslednji put kada je publika pohrlila u pozorište, ono je bilo dupke puno. Danas je broj ljudi u publici sveden na oko stotinu, svi sede na određenoj udaljenosti, i svi smo, ipak, pomalo pod stresom. Ali, raduje me da smo na kraju bili u prilici da izvedemo predstavu.
Šta za tebe predstavlja Bitef festival?
- Bitef je, na neki način, moja druga kuma.
To je divno rečeno. Hvala ti na vremenu koje si odvojio za čitaoce bloga. Želim ti uspešnu premijeru i sve najbolje u daljem radu.
