Здраво и честитам на вечерашњој премијери. Част ми је и привилегија да вечерас разговарам са тобом. Радознала сам да чујем нешто о твом детињству и начину на који си откривао свет уметности. Сви знамо да твој рад представља препознатљиву комбинацију разних уметничких дисциплина. Како је све почело?
- Одмалена сам био у драмској групи коју, у Немачкој, води малтене свакo позориште. То значи да си као млади глумац у прилици да радиш са професионалцима. Тако сам постао полупрофесионални глумац. После тога, почео сам да добијам улоге у неким филмовима и да наступам као млад оперски певач. У једном тренутку, кад ми је било око деветнаест година, режирао сам први комад у Берлину. После тога сам радио као асистент старијим позоришним редитељима у Немачкој. После сам отишао на студије у Минхен, и од тада је прошло много времена.
Ко те је инспирисао у младости?
- Волим да причам о филмовима и филмским редитељима. Један од мојих омиљених је Дејвид Линч који ми је велика инспирација. Никада не крећем од велике књижевности нити ме она посебно инспирише. На мене утичу одређени призори. Толико тога постоји у само једном призору. Сценографију радим на основу слика. Креирам визуелну платформу на начин на који је то радио Хичкок, без појашњења. Инспирише ме уметност која надилази језик.
Импресионирана сам чињеницом да си радио са феноменалном глумицом Кејт Стронг. У представи Living Room сарађујеш са једном од највећих српских глумица, Весном Чипчић. Можеш ли ми, молим те, рећи нешто о потреби да радиш са снажним уметницама?
- Да, да, ја волим старије жене (смех). Кејт Стронг ми је, заправо, већ више од десет година једна од најбољих пријатељица и често сарађујемо. Управо смо имали премијеру представе на којој сам радио као кореограф. Срели смо се у Минхену 2011, и од тада сарађујемо. Она ми сада води рачуна о цвећу. А што се тиче Весне, о, па она је моја нова велика љубав. Она је једна од најсјајнијих и особа и глумица са којима сам сaрађивао. Дивна је.
Kо ти бира глумце и глумице, да ли организујеш аудицију или тако нешто?
- Не организујем аудиције. Прво некога сретнем и ако можемо да попијемо алкохол или ако могу са њим да се дружим, значи да могу са њим и да радим. Никада не гледам шта су раније радили. Мени је једино битно да са њима остварим лични однос, да можемо да се забављамо и разговарамо.
Дивно! Да ли то значи да си се лепо забављао са ансамблом Београдског драмског позоришта?
- О, итекако.
Закључујем да си био добродошао у Београдском драмском позоришту и да ти је тамо било пријатно, те да си могао да оствариш оно што си замислио. Да ли то значи да је ансамбл био потпуно отворен и спреман да са тобом подели своје идеје?
- Имао сам на располагању сјајан ансамбл, заиста сам их заволео, сјајан су тим, и видећете их вечерас.
Сећам се када си први пут дошао, на 51. Битеф, и по први пут приказао свој рад ван матичне земље. Како си тада доживео Битеф, а како данас видиш ситуацију у којој смо сви погођени Корона вирусом? Како сада доживљаваш Београд?
- Мислим да овде није тако строго, јер не носе сви људи маске. Стигао сам авионом из Белгије и мислим да је тамо најстрожија ситуација у смислу поштовања правила. Наравно, увек нас подсећају да у публици носимо маске, али последњи пут када је публика похрлила у позориште, оно је било дупке пуно. Данас је број људи у публици сведен на око стотину, сви седе на одређеној удаљености, и сви смо, ипак, помало под стресом. Али, радује ме да смо на крају били у прилици да изведемо представу.
Шта за тебе представља Битеф фестивал?
- Битеф је, на неки начин, моја друга кума.
То је дивно речено. Хвала ти на времену које си одвојио за читаоце блога. Желим ти успешну премијеру и све најбоље у даљем раду.
