Zdravo Ljubo, pozdravljam te ispred Bitefovog bloga. Reci nam u kojoj ulozi se nalaziš večeras u predstavi Living Room?
- Pozdrav svim čitaocima vašeg bloga. Ja igram zaljubljenog čoveka, muža glavne akterke ovog komada, koji svojoj ženi želi da ulepša dan uoči njene premijere koju bi trebalo da izvede u Narodnom pozorištu. Sticajem okolnosti, dešava se nešto što je možda bilo i očekivano ili pak ne, i to što se desilo menja budućnost jednog mladog bračnog para. Ne želim da otkrivam mnogo, ali bih rado želeo da napomenem kada je ova predstava u pitanju, da je ovo za mene bio jako zanimljiv glumački zadatak. On nije bio zahtevan u obimu koliko u samom načinu rada, te se ovde isključivo referišem na rad reditelja sa glumcima koji je trajao otprilike nekih sedam, osam proba. To je za mene bilo jedno nesvakidašnje iskustvo. Bilo je zanimljivo promeniti malo način rada na koji su glumci, i ne samo glumci već i svi zaposleni u pozorištu, navikli.
Kako je izgledao prvi susret sa Ersanom i kako ga je ansambl pozorišta prihvatio?
- Zaista je lepo bio prihvaćen. Ersan je mlad momak godinu, dve stariji od mene, koji pored toga što potpisuje režiju, svetlo i scenografiju, ima i celu delegaciju mladih asistenata koju vodi sa sobom. Vrlo brzo smo se našli na istim talasnim dužinama. Bilo je smešno kako je u početku pretio da će da viče na nas, a ipak smo imali jedan lep i kreativan odnos.
Kakva je Ersanova metodologija rada sa glumcima i koliko je ovaj rad za tebe bio drugačiji od svega što si do sada radio?
- U masi komada i projekata koji se rade ovde, nekako su glumci u fokusu i glumci su najvažnija karika predstave. U ovoj predstavi pak, mogu slobodno da kažem da to nije baš slučaj. Naravno da su glumci važan faktor i da dosta toga od njih zavisi, ali ono što krasi ovu predstavu je pre svega neverovatna scenografija, i neverovatno svetlo koje stoji rame uz rame sa glumcima. Opet podvlačim da je on sa nama radio sedam, osam dana. Ersan je došao sa postavljenom idejom u svojoj glavi. Naravno, bilo je mesta za neke kompromise, za glumačke predloge itd. Ali je on od samog početka imao jasno definisan stav šta hoće da kaže ovom predstavom i to smo vrlo brzo i postavili na scenu. I onda smo u blokovima imali progone predstava kako bi se svega setili sa prethodnih proba.
U predsatvi Living Room po prvi put staješ na scenu rame uz rame sa našom čuvenom glumicom Vesnom Čipčić. I to je vaša prva saradnja u pozorištu. Kako je tekla saradnja sa Vesnom i čime te je iznenadila tokom procesa ?
- (smeh) Vesna je slobodno mogu da kažem jedan veliki ortak. I jako sam ponosan na činjenicu da smo pri završetku ovog procesa, pre neko veče, prešli na „ti“. Mogu time da se pohvalim. Vesnu sam upoznao još davno 2012. na snimanju filma Šešir profesora Koste Vujića gde me je odmah prihvatila kao svoje dete i taj odnos negujemo do dana današnjeg.
Šta za tebe predstavlja Bitef festival i kako tumačiš ovogodišnji slogan festivala Na ivici budućnosti?
- (smeh) Moglo je i bez tog budućnosti. Moglo je bukvalno na ivici da se zove s obzirom na celu situaciju u kojoj se događa festival. Trebalo je da se sa ovom predstavom pojavimo prošle godine na Bitefu, međutim epidemiološka situacija to nije dozvolila. Ja do sada nisam imao priliku da budem deo Bitef festivala te je ovo za mene posebna čast, jer takoreći otvaramo festival u okviru prologa našom predstavom i to u našoj matičnoj kući. Mnogo se radujem što ćemo sa Living Room-om da otvorimo Bitef.
Zahvaljujem ti se na vremenu koje si odvojio za čitaoce bloga i srećno večeras.
- Hvala vama na razgovoru.
Zdravo, Aleksandre! Možeš li da nam kažeš koju ulogu ti tumačiš u predstavi Living Room?
- Zdravo svima! U predstavi Living Room igram nosača nameštaja, odnosno lika iz selidbi. Takođe, u drugom delu predstave igram ulogu koja suštinski ne utiče na samu radnju predstave ali potpomaže dočaravanju sukoba u životu glavne junakinje.
Kakav ti je bio prvi susret sa Ersanom i kakav je bio rad sa njim ?
- Moj prvi suret sa njim je bio katastrofa. (smeh) Zato što je moj lik naknadno ubačen i Ersan je to nešto u hodu uradio. I on zapravo nije ni znao koji glumac će da igra tu ulogu. Dao je opis lika kakav želi, a onda je pozorište smatralo da ja najbolje odgovaram tom opisu. I Ersan je prvo veče kada smo se sreli u kući kod Vesne Čipčić pomislio da sam ja njen batler. I tu mi je sasekao sva moguća krila i toliko mi je udario na ego da sam ja mrzeo ovaj proces. A onda sam zapravo imao priliku da shvatim i naučim iz ovog procesa da je predstava iznad svega i da mi moramo svoje sujete, ega i sve ostalo da progutamo i da sve radimo zarad viših ciljeva.
Predstava se radila kratko, ali je u tehničkom smislu izuzetno zahtevna. Probe su trajale po pet sati i ja nikada nisam video toliku količinu koncentracije i prisutnosti svakog člana ekipe. I Ersan je zahtevao da svi sve vreme budu prisutni na probi, od garderobera do kostimografa, zato što mi zapravo pravimo jedan kolektivni čin. Shvatio sam i naučio da nisu samo glumci bitni već da su podjednako važni i dekorateri, scenografi, pomoćni radnici, sufleri. Bez ekipne želje i volje shvatio sam da smo mi ništa, a on je uspeo da sve pozorišne delatnike okupi i kompresuje i napravi jednu divnu stvar.
Ovde nismo imali klasične čitaće probe, proces je bio baziran na improvizacijama ali je Ersan imao širu sliku pred sobom gde ti sve lepo objasni zbog čega, šta i kako. I onda kad sam imao objašnjenje za sve, ja sam mogao i da pristanem na sve. Ersan je bio izuzetno pripremljen i naše je bilo samo da uđemo u situaciju.
Znam da ti je ovo prvo učešće na Bitef festivalu pa te molim da mi kažeš šta za tebe znači Bitef festival i kako razumeš slogan ovogodišnjeg Bitefa Na ivici budućnosti'?
- Za mene je Bitef uvek bila asocijacija na radost i uzbuđenje. Znao sam da će se makar jedno veče za mene desiti nešto maestralno tokom trajanja festivala. I to je za mene bio svojevrsni vašar ludila (a ja sam neko ko je odrastao u luna parku i po vašarima). Bitef je prilika da gledamo predstave svetskog kalibra i da vidimo kako drugi razmišljaju, kako rade i kako se razvijaju.
Iskusivši izolaciju usled Korona virusa, pogotovo mi glumci, umetnici, kojima je bilo onemogućeno bavljenje svojim poslom, shvatili smo da je na neki način svaki trenutak, da je svaki dan jedna vrsta ivice. A sa druge strane, nekada moraš i da preskočiš tu ivicu da bi video šta će budućnost da donese.
Nadam se da će tebi budućnost da donese nešto zaista lepo, želim ti srećnu premijeru i uživaj u ostatku festivala.
- Hvala tebi puno.
