Здраво Љубо, поздрављам те испред Битефовог блога. Реци нам у којој улози се налазиш вечерас у представи Living Room?
- Поздрав свим читаоцима вашег блога. Ја играм заљубљеног човека, мужа главне актерке овог комада, који својој жени жели да улепша дан уочи њене премијере коју би требало да изведе у Народном позоришту. Стицајем околности, дешава се нешто што је можда било и очекивано или пак не, и то што се десило мења будућност једног младог брачног пара. Не желим да откривам много, али бих радо желео да напоменем када је ова представа у питању, да је ово за мене био јако занимљив глумачки задатак. Он није био захтеван у обиму колико у самом начину рада, те се овде искључиво реферишем на рад редитеља са глумцима који је трајао отприлике неких седам, осам проба. То је за мене било једно несвакидашње искуство. Било је занимљиво променити мало начин рада на који су глумци, и не само глумци већ и сви запослени у позоришту, навикли.
Како је изгледао први сусрет са Ерсаном и како га је ансамбл позоришта прихватио?
- Заиста је лепо био прихваћен. Ерсан је млад момак годину, две старији од мене, који поред тога што потписује режију, светло и сценографију, има и целу делегацију младих асистената коју води са собом. Врло брзо смо се нашли на истим таласним дужинама. Било је смешно како је у почетку претио да ће да виче на нас, а ипак смо имали један леп и креативан однос.
Каква је Ерсанова методологија рада са глумцима и колико је овај рад за тебе био другачији од свега што си до сада радио?
- У маси комада и пројеката који се раде овде, некако су глумци у фокусу и глумци су најважнија карика представе. У овој представи пак, могу слободно да кажем да то није баш случај. Наравно да су глумци важан фактор и да доста тога од њих зависи, али оно што краси ову представу је пре свега невероватна сценографија, и невероватно светло које стоји раме уз раме са глумцима. Опет подвлачим да је он са нама радио седам, осам дана. Ерсан је дошао са постављеном идејом у својој глави. Наравно, било је места за неке компромисе, за глумачке предлоге итд. Али је он од самог почетка имао јасно дефинисан став шта хоће да каже овом представом и то смо врло брзо и поставили на сцену. И онда смо у блоковима имали прогоне представа како би се свега сетили са претходних проба.
У предсатви Living Room по први пут стајеш на сцену раме уз раме са нашом чувеном глумицом Весном Чипчић. И то је ваша прва сарадња у позоришту. Како је текла сарадња са Весном и чиме те је изненадила током процеса ?
- (смех) Весна је слободно могу да кажем један велики ортак. И јако сам поносан на чињеницу да смо при завршетку овог процеса, пре неко вече, прешли на „ти“. Могу тиме да се похвалим. Весну сам упознао још давно 2012. на снимању филма Шешир професора Косте Вујића где ме је одмах прихватила као своје дете и тај однос негујемо до дана данашњег.
Шта за тебе представља Битеф фестивал и како тумачиш овогодишњи слоган фестивала На ивици будућности?
- (смех) Могло је и без тог будућности. Могло је буквално на ивици да се зове с обзиром на целу ситуацију у којој се догађа фестивал. Требало је да се са овом представом појавимо прошле године на Битефу, међутим епидемиолошка ситуација то није дозволила. Ја до сада нисам имао прилику да будем део Битеф фестивала те је ово за мене посебна част, јер такорећи отварамо фестивал у оквиру пролога нашом представом и то у нашој матичној кући. Много се радујем што ћемо са Living Room-ом да отворимо Битеф.
Захваљујем ти се на времену које си одвојио за читаоце блога и срећно вечерас.
- Хвала вама на разговору.
Здраво, Александре! Можеш ли да нам кажеш коју улогу ти тумачиш у представи Living Room?
- Здраво свима! У представи Living Room играм носача намештаја, односно лика из селидби. Такође, у другом делу представе играм улогу која суштински не утиче на саму радњу представе али потпомаже дочаравању сукоба у животу главне јунакиње.
Какав ти је био први сусрет са Ерсаном и какав је био рад са њим ?
- Мој први сурет са њим је био катастрофа. (смех) Зато што је мој лик накнадно убачен и Ерсан је то нешто у ходу урадио. И он заправо није ни знао који глумац ће да игра ту улогу. Дао је опис лика какав жели, а онда је позориште сматрало да ја најбоље одговарам том опису. И Ерсан је прво вече када смо се срели у кући код Весне Чипчић помислио да сам ја њен батлер. И ту ми је сасекао сва могућа крила и толико ми је ударио на его да сам ја мрзео овај процес. А онда сам заправо имао прилику да схватим и научим из овог процеса да је представа изнад свега и да ми морамо своје сујете, ега и све остало да прогутамо и да све радимо зарад виших циљева.
Представа се радила кратко, али је у техничком смислу изузетно захтевна. Пробе су трајале по пет сати и ја никада нисам видео толику количину концентрације и присутности сваког члана екипе. И Ерсан је захтевао да сви све време буду присутни на проби, од гардеробера до костимографа, зато што ми заправо правимо један колективни чин. Схватио сам и научио да нису само глумци битни већ да су подједнако важни и декоратери, сценографи, помоћни радници, суфлери. Без екипне жеље и воље схватио сам да смо ми ништа, а он је успео да све позоришне делатнике окупи и компресује и направи једну дивну ствар.
Овде нисмо имали класичне читаће пробе, процес је био базиран на импровизацијама али је Ерсан имао ширу слику пред собом где ти све лепо објасни због чега, шта и како. И онда кад сам имао објашњење за све, ја сам могао и да пристанем на све. Ерсан је био изузетно припремљен и наше је било само да уђемо у ситуацију.
Знам да ти је ово прво учешће на Битеф фестивалу па те молим да ми кажеш шта за тебе значи Битеф фестивал и како разумеш слоган овогодишњег Битефа На ивици будућности'?
- За мене је Битеф увек била асоцијација на радост и узбуђење. Знао сам да ће се макар једно вече за мене десити нешто маестрално током трајања фестивала. И то је за мене био својеврсни вашар лудила (а ја сам неко ко је одрастао у луна парку и по вашарима). Битеф је прилика да гледамо представе светског калибра и да видимо како други размишљају, како раде и како се развијају.
Искусивши изолацију услед Корона вируса, поготово ми глумци, уметници, којима је било онемогућено бављење својим послом, схватили смо да је на неки начин сваки тренутак, да је сваки дан једна врста ивице. А са друге стране, некада мораш и да прескочиш ту ивицу да би видео шта ће будућност да донесе.
Надам се да ће теби будућност да донесе нешто заиста лепо, желим ти срећну премијеру и уживај у остатку фестивала.
- Хвала теби пуно.
