Umro Tito!
Na samom početku okruglog stola Minja Bogavac je ukazala da su ostvarenja koja ćemo imati priliku da vidimo u narednom periodu izuzetno zanimljiva, inspirativna i iz velikog broja zemalja. Kao i da su predstave na festivalu zaista povezane sa našim pojmom budućnosti, a sama predstava Living Room je za to bila najbolji uvod.
U toku razgovora saznali smo više o trilogiji kojoj pripada i Living Room. Prvi deo trilogije bavio se praćenjem života jedne žene Afro-Belgijanke u realnom vremenu - svih sedamdeset minuta koliko traje predstava. Naracija prvog dela se prati od kraja ka početku. Takođe se Montag kroz rad na prvom delu trilogije osvrnuo na vreme kolonijalizma u Belgiji i na nametnute narative kroz koje se određena rasa, u ovom slučaju Afro-Belgijanci, objektiviziraju kroz prizmu žrtve. U Living Room-u imamo takođe život jedne žene, umetnice, operske dive koja gubi ljubav svog života. U ovom drugom delu posmatramo život žene u razmaku od četrdeset godina. I u prvom i u drugom delu protagonistkinje okončaju svoj živout samoubistvom. Montag je naglasio da su najveće žrtve u ratu žene što smo mogli da vidimo i u predstavi Living Room gde glavna junakinja ne može da prežali smrt voljenog supruga koji je bio vojno lice. A sve je počelo kratkom rečenicom nakon čega više ništa neće biti isto: „Umro Tito!“. Treći deo, koji je u nastajanju, tretiraće temu rasizma među lekarima u bolnici. Pomenuo je elementarni strah od lekara koji imaju manjinske grupe, koji je na neki način urođen, i koji imaju njegovi roditelji koji su doseljenici iz Turske. U pitanju je i dalje prisutan strah da je doktor možda rasista i da li će primiti adekvatno lečenje.
Dramaturškinja Tijana Grumić osvrnula se na kreaciju teksta i kako je na neki način tekst sam izašao iz glumaca kroz zajednički istraživački rad. Da bi sopstveno istraživanje učinila što verodostojnijim, Tijana je posećivala buvlje pijace i tamo pronalazila svoju inspiraciju. Analizirali su se motivi kroz predstavu poput odabira opere Toska - opera kao žanr koji je svesno odabran, zatim slika koje su bile okačene na zidu poput radova Katarine Ivanović, Olje Ivanjicki, kao i plakata iz filma Kosa, ili misterioznih brojeva ispisanih iznad vrata.
Celokupan razgovor možete da pogledate na priloženom snimku ili na Jutjub kanalu Bitefa.
Kao i prethodnih godina, pitali smo publiku o utiscima sa predstave.
Svetlana Ceca Bojković, glumica:
Večerašnja predstava Living Room mi se izuzetno dopala. Ja sam gledala i generalnu probu pre neki dan. Znači da mi je ovo drugi put da gledam. Mislim da je jako sofisticirano i rediteljski i dramaturški urađeno. Zapravo je to priča o jednom životu koga više nema. To je povezano naravno sa raspadom Jugoslavije, jer mi više nismo ni ta zemlja niti je život sličan onome što je bilo nekad. Predstava je emotivna ali nije sentimentalna. I mislim da je baš onako, kako bih rekla, i vizualizacija predstave i gluma i režija, da je sve na jednom zaista jako finom nivou.
Ljubica Beljanski Ristić, ko-osnivačica Bitef Polifonije:
Predstava mi je izuzetno zanimljiva, posebno što se ja u ovom trenutku bavim upravo arhivom sa mojim saradnicima. Radimo na tome da nešto što je prošlost i što je bilo, i što stoji u nekim dokumentima, po kutijama, da kad se otvori, ne bude samo ostavljen zapis na papiru, već da se otvori ta arhiva i u jednom performativnom obliku. I upravo ova predstava je to, i to mi je bilo uzbudljivo. Mislim da su ovakve predstave izuzetno značajne zato što na jedan drugačiji način otvaraju razna pitanja iz života o kojima se u suštini ne govori. Ova predstava govori jednim jezikom koji se inače ne dešava u pozorištu, a to je naš život koji niko ne vidi. Living Room ima tu čudesnost filma i nisam uopšte očekivala takvu predstavu. Tako da mislim da je ovo jedan stvarno sjajan uvod u Bitef, koji se takođe u poslednje vreme bavi i digitalizacijom svog programa.
Darko Čubrilo, advokat i filmski producent:
Duplo izdanje ovogodišnjeg Bitefa počelo je prologom, predstavom Living Room. Vidi se da je u pitanju nemačka škola. Mladi glumci i dalje uče svoj zanat, dok je Vesna Čipčić zaista za svaku pohvalu. Njena igra je čista desetka, „par ekselans“!
