Умро Тито!
На самом почетку округлог стола Миња Богавац је указала да су остварења која ћемо имати прилику да видимо у наредном периоду изузетно занимљива, инспиративна и из великог броја земаља. Као и да су представе на фестивалу заиста повезане са нашим појмом будућности, а сама представа Living Room је за то била најбољи увод.
У току разговора сазнали смо више о трилогији којој припада и Living Room. Први део трилогије бавио се праћењем живота једне жене Афро-Белгијанке у реалном времену - свих седамдесет минута колико траје представа. Нарација првог дела се прати од краја ка почетку. Такође се Монтаг кроз рад на првом делу трилогије осврнуо на време колонијализма у Белгији и на наметнуте наративе кроз које се одређена раса, у овом случају Афро-Белгијанци, објективизирају кроз призму жртве. У Living Room-у имамо такође живот једне жене, уметнице, оперске диве која губи љубав свог живота. У овом другом делу посматрамо живот жене у размаку од четрдесет година. И у првом и у другом делу протагонисткиње окончају свој живоут самоубиством. Монтаг је нагласио да су највеће жртве у рату жене што смо могли да видимо и у представи Living Room где главна јунакиња не може да прежали смрт вољеног супруга који је био војно лице. А све је почело кратком реченицом након чега више ништа неће бити исто: „Умро Тито!“. Трећи део, који је у настајању, третираће тему расизма међу лекарима у болници. Поменуо је елементарни страх од лекара који имају мањинске групе, који је на неки начин урођен, и који имају његови родитељи који су досељеници из Турске. У питању је и даље присутан страх да је доктор можда расиста и да ли ће примити адекватно лечење.
Драматуршкиња Тијана Грумић осврнула се на креацију текста и како је на неки начин текст сам изашао из глумаца кроз заједнички истраживачки рад. Да би сопствено истраживање учинила што веродостојнијим, Тијана је посећивала бувље пијаце и тамо проналазила своју инспирацију. Анализирали су се мотиви кроз представу попут одабира опере Тоска - опера као жанр који је свесно одабран, затим слика које су биле окачене на зиду попут радова Катарине Ивановић, Оље Ивањицки, као и плаката из филма Коса, или мистериозних бројева исписаних изнад врата.
Целокупан разговор можете да погледате на приложеном снимку или на Јутјуб каналу Битефа.
Као и претходних година, питали смо публику о утисцима са представе.
Светлана Цеца Бојковић, глумица:
Вечерашња представа Living Room ми се изузетно допала. Ја сам гледала и генералну пробу пре неки дан. Значи да ми је ово други пут да гледам. Мислим да је јако софистицирано и редитељски и драматуршки урађено. Заправо је то прича о једном животу кога више нема. То је повезано наравно са распадом Југославије, јер ми више нисмо ни та земља нити је живот сличан ономе што је било некад. Представа је емотивна али није сентиментална. И мислим да је баш онако, како бих рекла, и визуализација представе и глума и режија, да је све на једном заиста јако фином нивоу.
Љубица Бељански Ристић, ко-оснивачица Битеф Полифоније:
Представа ми је изузетно занимљива, посебно што се ја у овом тренутку бавим управо архивом са мојим сарадницима. Радимо на томе да нешто што је прошлост и што је било, и што стоји у неким документима, по кутијама, да кад се отвори, не буде само остављен запис на папиру, већ да се отвори та архива и у једном перформативном облику. И управо ова представа је то, и то ми је било узбудљиво. Мислим да су овакве представе изузетно значајне зато што на један другачији начин отварају разна питања из живота о којима се у суштини не говори. Ова представа говори једним језиком који се иначе не дешава у позоришту, а то је наш живот који нико не види. Living Room има ту чудесност филма и нисам уопште очекивала такву представу. Тако да мислим да је ово један стварно сјајан увод у Битеф, који се такође у последње време бави и дигитализацијом свог програма.
Дарко Чубрило, адвокат и филмски продуцент:
Дупло издање овогодишњег Битефа почело је прологом, представом Living Room. Види се да је у питању немачка школа. Млади глумци и даље уче свој занат, док је Весна Чипчић заиста за сваку похвалу. Њена игра је чиста десетка, „пар екселанс“!
