Ono što je već prvog dana nekoliko puta bilo naznačeno jeste vreme koje je svakom umetniku, plesaču ili glumcu potrebno za istraživanje. Nije dovoljno usavršiti jedan pokret, frazu. Važno je da taj pokret ima nešto da kaže, da nije preglumljen i da zaista proizilazi organski jedan iz drugog. To je moguće samo ukoliko se umetnik prepusti dugom, iscrpljujućem radu i svakako usavršavanju svoje tehnike iz oblasti kojom se bavi. Pa su tako naši učesnici istraživali razliku između „malog i velikog“ i kako ta dva korespondiraju jedan naspram drugog. Zatim su se uvežbavale razne podrške. Rad na podrškama učesnicima masterklasa omogućavao je bolje razumevanje partnerske igre, relacije tela u prostoru kao i koliko je snage potrebno kako bi se neka, naizgled izuzetno zahtevna podrška, bezbedno i sa razumevanjem mehanike tela što lakše izvela. Takođe važan segment Vimovog rada jeste imaginacija koja se ispoljava kroz fizičke akcije, kroz pokret, postupak, glas a ponekad i pogled. Već u prvih pola sata radionice, učesnici su bili „gola voda“, fokusirani da što više upiju znanje koje im se sa puno ljubavi i pažnje bezuslovno delilo od strane gospodina Vandekejbusa. Nakon prvog dana svi su salu napustili sa osmehom na licu, a Vandekejbus je sve ispratio iz sale isto onako kao što ih je tog jutra i dočekao. Master dolazi prvi i odlazi poslednji.
Drugog dana fokus je bio na vežbama koje doprinose osećaju grupe - ja u grupi i grupa u meni - kao i partnerska igra vođena kroz zadatu plesnu kombinaciju. Učesnici su bili „pčele u košnici“ koje su se non-stop zajednički kretale kroz prostor. Cilj je bio da se bez razgovora oseća ko i kada preuzima inicijativu i postaje lider u grupi. Muzika koju je Vandekejbus odabrao za ovu vežbu dodatno je učesnike podsticala da kao pčelice zuje kroz prostor DKC Majdana. Vandekejbus je napomenuo da je od izuzetne važnosti rad na ansamblu, pogoto ako se želi da neka kompanija ima dugoročan i uspešan rad. Ljudi koji čine kompaniju moraju nevidljivim očima da vide tj. intuitivno da osete šta se oko njih nalazi. Nakon vežbi koje su se ticale formiranja ansambla radilo se na osvajanju zahtevne plesne kombinacije sa dosta ubačenih skokova. Insistiralo se na promeni partnera tokom uvežbavanja kao i na tome da se svaka zadata kombinacija izvodi u različitiim direkcijama. Na taj način se stiče fleksibilnost i laka prilagodljivost svakom drugom partneru kao i osećaj za prostor. Tehnika skokova je bila vrlo precizno objašnjavana učesnicima. Pa su tako umetnici koji su na različitim plesačkim nivoima mogli da isprate zadatak.
Bila je izuzetna privilegija i čast biti izabran da pohađaš dvodnevnu radionicu čuvenog Belgijskog koreografa Vima Vandekejbusa. Ovo je jedan od najlepših poklona koje je Bitef festival u saradnji sa Stanicom poklonio svom gradu, svojim lokalnim umetnicima. Masterklas je bio besplatan za učesnike, a znamo kada je reč o ovako velikim koreografima da je to skoro nepojmljivo. Ovo je bilo pravo osveženje ali i podstrek za našu lokalnu scenu da nastavi da se razvija i istražuje. Hvala Bitefu i Stanici u ime svih učesnika radionice.
Utisci nakon masterklasa Vim Vandekejbusa
Vladimir Čubrilo, igrač savremene igre
Prilika da masterklas vodi lično Vim Vandekejbus je jako retka. Imali smo sreću da je Stanica u saradnji sa Bitefom organizovala ovaj dvodnevni masterklas. Energija, informacije i rad sa Vimom otvaraju neku drugu dimenziju kod igrača. Za samo dva dana dobili smo toliko materijala koji možemo nastaviti da istražujemo. Hvala organizaciji i jednom jedinom Vim Vandekejbusu.
Ivana Iv Milovanović, performerka i glumica iz DAH teatra
Ja sam performerka i glumica koja se bavi izvođačkom umetnošću. Radim u pozorištu koje nije klasično već ima dosta fizičkog teatra u sebi, i ova radionica mi je bila veoma korisna. Vim Vandekejbus nam je govorio stvari koje su univerzalne za sve izvođačke umetnosti i nisu samo nužno vezane za ples. U isto vreme bilo mi je i u fizičkom smislu korisno jer trenutno DAH teatar radi na novoj predstavi koja je isključivo fizički teatar. Konkretno naučila sam dosta u vezi sa podrškama, i osećam se slobodno da sam spremna da podignem i čoveka od sedamdeset kilograma. Fokus radionice je bio na skokovima i što se toga tiče bilo mi je savladivo odmah. Na radionici sam uspela da izvedem neke stvari koje nisam nikad u životu. Ono što je zaista bilo prelepo je sam Vim Vandekejbus koji je neverovatno pristupačan, nenadobudan, izuzetno je prijatan, saradljiv i način na koji radi je beskrajno duhovit.
Branko Mitrović, igrač Bitef dens kompanije
Bilo je divno iskustvo raditi sa Vandekejbusom. Divno struktuiran čas od početka do kraja. Temeljno i jasno objašnjavanje vežbe i posvećenost ka svakome, iako je grupa bila velika. Problemi koji su bili prisutni jeste, nedovoljno izbalansirana grupa u odnosu na plesno-fizičko iskustvo i naročito jer je veći deo časa bio baziran na vežbe partneringa. Dinamika samih podrški i brzina zahtevaju bolju fizičku spremu i spoznaju tela partnera.
Ana Obradović, igračica savremene igre
Radionica sa koreografom je bila odlična, fokus je bio na partnerskim sekvencama, podrškama, radu u grupi kao i korišćenju glasa za improvizaciju i izražavanje. Drugi dan je više bio okrenut tehnici i uvežbavanju određenih elemenata koji su karakteristični za rad ovog koreografa i koje koristi u svojim koreografijama i predstavama. Imali smo priliku da iskusimo njegov koreografski stil i izuzetno sam zahvalna festivalu što su nam omogućili ovakvu priliku.
Miona Petrović, igračica Bitef dens kompanije
Bila mi je velika čast i jako sam srećna i zahvalna što sam imala priliku da upoznam Vima Vandekejbusa i da budem dva dana na njegovoj radionici. Da opipam malo kako on to razmišlja, kako mu se odvija proces rada i kako priprema telo za nova istraživanja, nove kreacije. Prijalo mi je to što smo svi na radionici bili različitih nivoa (igrači, plesači, performeri) i to je bilo jedinstveno iskustvo. Pošto je trebalo brzo savladati korake koji su nam zadavani, morali smo brzo da odgovorimo na zadatak ali u odnosu na druga tela da budemo spremni kako bismo bili efikasni i sproveli zadatak do kraja. I jako mi je prijalo to što je i dosta pričao iskreno sa nama i otvoreno delio njegova iskustva. I to što je pričao, kako je dolazio do materijala, i kako bi trebalo igrači, performeri, glumci kao bića na sceni, šta sve treba da radimo da bismo iznenadili i sebe i bili zanimljiviji za publiku. Kako na taj način u stvari pomeramo granice i napredujemo u svom radu. I dalje mi telo pulsira, i to je normalno zbog intenzivnog plesa sa gospodinom Vandekejbusom, i jako sam i dalje uzbuđena zbog znanja koje nam je preneo. Još uvek o svemu tome razmišljam. Takođe, to što sam imala priliku da pogledam predstavu Tragovi je dodatno zaokružilo kompletan utisak. I samo njegovo prisustvo u našoj zemlji bilo je fantastično.
Đorđe Živadinović Grgur, glumac
Iskustvo rada sa Vimom Vandekejbusom je bilo zaista divno, kako obično i biva s ljudima koji su do te mere uspešni i ostvareni - jednostavno, fizički iscrpljujuće ali na poseban način lagano i puno. Vraća te na osnovne stvari koje umeš da zaboraviš u radu, podseća na neke fizičke, ali i suštinske principe i odnose koji se prenose iz životu u umetnički rad, a potom i obratno.
