- Najpre bih želela da popričamo o procesu rada na ovoj predstavi i tome šta je za vas predstavljalo najveći izazov.
Ehsan - Ovu predstavu izvodimo već dve godine, a proces je i dalje pun izazova. Ono što predstavlja izazov jeste činjenica da ljudi dolaze sa raznih strana, govore različite jezike, i ponekad se pogubim u tome (smeh).
Jasen - Da, a i u pitanju su ljudi kojima je ovo prva saradnja.
Ehsan - Tako je, ne poznaju se međusobno, niko nikoga ne poznaje.
Jasen - Oni su iz Japana, Irana, Belgije, Italije, a ja sam Bugarin. Baš internacionalna ekipa.
- Kako je došlo do saradnje na ovom projektu?
Ehsan - Do izvođača sam došao kroz proces istraživanja, koji se sastojao iz tri etape, a na kraju sam otišao u Sofiju na radionicu dramaturgije i tamo upoznao Jasena. Odmah smo „kliknuli“ i on se iste godine uključio u rad na predstavi Opčinio sam te i postao tvorac teksta. Kada nam se priključio, već sam bio dramaturški uobličio komad, tako da nije mnogo mogao da interveniše u tom smislu. Naravno, tekst koji je napisao ima neku svoju dramaturgiju, ali na sledećem projektu planiramo da zajednički krenemo od nule.
- Možete li nam reći nešto više o tome?
Ehsan - u Pitanju je solo nastup u kom istražujem skulpturalnost. Radim sa predmetom, u pitanju je veliki komad mesinga, dimenzija 2m x 1m. Prevashodno me zanimaju odraz i eho, a što se tiče sadržaja, oslanjamo se na razne stvari, na Rumija, na primer.
Jasen - I na određena dela iranske poezije, na iransku mitologiju, savremenu filozofiju, a malo se bavimo i Zemljom kao živim bićem i čovečanstvom koje je tek jedan njen deo i nije iznad svega ostalog.
Ehsan - Da, zanima nas planetarna svest.
- Vaše osnovno scensko sredstvo je ljudsko telo, ali radite i sa dronom. Da li telo na sceni mogu da ugroze te savremene, digitalne i virtuelne tehnologije i sredstva komunikacije, ili ih možemo okrenuti i u svoju korist?
Ehsan - Naravno da ih možemo upotrebiti u svoju korist ako smo dovoljno pametni, ali u nekom momentu nam izmiču kontroli. Ova predstava se bavi privatnošću. Naše shvatanje privatnosti nije isto kao i kod dece. Deci je nepoznat koncept privatnosti kakvu smo mi poznavali, a nama je nepoznata ona kakvu su imali naši roditelji. Tehnologija nam otima privatnost. Ali mislim da su sva ta tehnološka sredstva, u krajnjoj liniji, stvorena da nam olakšaju život.
Jasen - Da li pozorište i živu umetnost ugrožava tehnologija, ne, mislim da ne, jer su ljudi čak i pod ovim kovid-19 okolnostima osećali duboku potrebu za okupljanjem. Mislim da će okupljanje na jednom mestu na kome bi se moglo boraviti po, na primer, dva sata, ubuduće postati još vrednije. Pošto tehnologija sve više napreduje, počećemo da osećamo sve veću potrebu da se vratimo sopstvenim telima. A upravo to će i biti naslov našeg sledećeg komada - Sve nas vraća telu.
- Kakvo je vaše lično iskustvo izolacije prouzrokovane pandemijom? Kako je ona uticala na vaš rad?
Jasen - Mislim da je taj novi solo komad koji Ehsan radi, a koji razvijamo zajedno, na neki način proizašao iz pandemije. On je bio izolovan u studiju, niko nije mogao da bude sa njim. Ja nisam mogao da putujem, plesači nisu mogli da dođu, tako da je krenuo da radi sa predmetom. To ograničenje ga je, zapravo, podstaklo na produktivnost. Što se mene tiče, malo sam se vratio pisanju koje sam prethodno bio malo napustio jer sam putovao i radio na festivalima, što mi nije ostavljalo mnogo vremena da sednem i razmišljam. Baš danas sam pričao ljudima koji su me zapitkivali o merama protiv kovida, o ekonomiji i koječemu, da je neverovatno da u Bugarskoj, koja je veoma blizu, nezavisna scena nije primala nikakvu finansijku podršku pre kovida, a sad je, ođednom, imamo. Tako da sam prvi put u životu mogao da radim i dobijao platu. Prema tome, kovid je doveo i do nekih pozitivnih promena.
Ehsan - Mi smo u Belgiji razmaženi. Ono što je kovid meni doneo je, zapravo, veoma čudno. U Iranu vlada opšta neizvesnost. Nikada ni na šta ne dobijete direktan odgovor, uvek se sve svodi na „videćemo, kako Bog bude želeo...“. Glavni odgovor je „ako Bog bude želeo“, tako da ne znate na čemu ste. A kovid je doveo ceo svet u sličnu situaciju i ta nesigurnost se proširila svuda. Sad je svuda kao u mojoj domovini (smeh).
- Slogan ovogodišnjeg Bitefa je Na ivici budućnosti. Šta vi mislite da nam budućnost može doneti i šta mi možemo učiniti po tom pitanju?
Ehsan - To je teško pitanje. Mislim da u ovom trenutku svi znamo da idemo u pogrešnom smeru, ali pojedinačno ne možemo po tom pitanju da učinimo ništa, čak ni ako bismo se grupisali, jer smo, na izvestan način, izgubili kontrolu. Ali mislim da kad bi svako od nas u sebi probudio poriv da krene u pravom smeru umesto da nastavi da ide u pogrešnom, možda bi se i smer kretanja sveta kao celine promenio. Mislim da treba da prestanemo sa proizvodnjom, da treba da recikliramo sve što smo do sada proizveli i da, kada se taj proces završi, tek tada krenemo ponovo da proizvodimo, jer nas ova konstantna proizvodnja čini bespomoćnima.
Jasen - Kada je ekologija u pitanju, nalazimo se na kritičnoj tački, a ipak ima ljudi koji to poriču. Istovremeno je i ekonomija u krizi, a ipak postoje milijarderi koji mogu da kupe čitave države, pa čak i kontinente, a njih svet doživljava kao heroje, kao uzore, i to je veoma zabrinjavajuće. Trebalo bi da krenemo od klasne svesti i političke edukacije, kako bismo uspeli da shvatimo ko u ovoj situaciji predstavlja pravog neprijatelja. Tek onda će stvari, možda, krenuti nabolje. Ili ćemo umreti, uništiti sami sebe, to je isto moguće.
Ehsan - Ono što ohrabruje jeste činjenica da nas je kovid probudio, i ja mislim da je to bila jasna poruka prirode o tome u kom smeru treba da nastavimo. Ja sam uvek optimista, misllim da je budućnost svetla, ali treba više da brinemo jedni o drugima, da se u teškim situacijama oslonimo jedni na druge, a ne da razmišljamo „to nije moj problem“, da ne budemo ravnodušni prema onome što se dešva pokraj nas. Kovid je odličan primer, jer su u početku svi mislili da se taj problem nalazi u Kini i da će tamo i ostati, ali on se ubrzo proširio. Isto je i sa budućnošću. Budućnost se tiče svih nas, i moramo se svi potruditi da damo sve od sebe.
