Pokret prema slobodi
Za početak okruglog stola, Ehsan se predstavio publici i ispričao nešto o razvoju svoje karijere, kako je započeo kao veoma mlad, prvo kao glumac, da bi se zatim preorijentisao prema plesu i koreografiji. Naglasio je da proces učenja i treninga u Iranu nije bio nimalo jednostavan, s obzirom na mnoga ograničenja, kao i da je imao mnogo uspona i padova, ali oduvek je znao da je ples i umetnost pravi put, i trud mu se isplatio.
Tokom razgovora, Ehsan je objasnio kako kroz poruku o društvu kontrole i cenzure, kroz ovo delo, on ne nudi rešenje tog problema, već inicira refleksiju o problemu. Dron koristi kao simbol nečega što već sada ne predstavlja daleku budućnost, već našu stvarnost, što je prisutno sada i ovde, što podrazumeva društvena distopija.
Žil Pole objasnio je tehniku rada na koreografiji predstave, koja se razvijala od jednog pokreta, korišćenjem samo jednog ekstremiteta. Negde u toku tog pokreta, on bi bio prekinut od strane neke nevidljive spoljašnje sile, koja mu ne dozvoljava da se završi. Nakon tog prekida, novi pokret se započinje novim ekstremitetom, i on se takođe prekida i ostaje nezavršen, zatim kreće sledeći, i tako dalje. Ovi, na oko veoma neprirodni i neobični pokreti, kreirani su u pokušaju da se pronađe put da se ta spoljašnja sila zaobiđe, da se od nje pobegne, u potrazi za slobodom. Nakon uvežbavanja ove tehnike prekidanja pokreta, nadogradili su je sledećim korakom - neprirodnim i neorganskim, veoma nepredvidivim brojanjem, koje nije u skladu sa ritmom muzike i u kome nema pravila. Ovaj postupak simbolično označava konstantni pokušaj da se pronađe sloboda unutar cenzure i nadzora.
Govorilo se o cenzuri prisutnoj u današnjem svetu svuda. Kao primer dat je Iran, gde je ovaj performans ipak bio dozvoljen, štaviše i nagrađen, uprkos svom provokativnom karakteru u odnosu na iranske standarde.
Jasen je pričao o dramaturgiji dela, odnosno poetici kojom su nadogradili plesni element dela. Tokom procesa isprobavali su mnoge varijante sa poezijom koju su sakupili, a na kraju su odabrali određene elemente i izmešali ih da bi dobili konačan proizvod. Jasen i Ehsan najavili su svoj sledeći zajednički projekat koji je trenutno u procesu nastajanja, a biće prikazan u oktobru 2022. godine.
Komentar publike na performans bio je da je održan dobar balans u odnosu korišćenja vizuelne tehnologije i plesa kao pozorišnog elementa, tako da jedno ne ugrožava drugo, već jedno sa drugim sarađuje. Takođe jedan od komentara bio je da je veoma jaka simbolička poruka jasno dočarana i prikazana sa dobrom merom, ne previše ilustrovano, a sasvim dovoljno da pokrene osećanja i razmišljanja.
Celokupan razgovor možete da pogledate na priloženom snimku ili na Jutjub kanalu Bitefa.
Pitali smo publiku o utiscima sa predstave.
Emil Matešić, istoričar umetnosti:
„Predstava je uspjela. Poštujem način na koji je koreograf iz pokreta koji se najčešće koristi pri nekom skrivanju, bjegu ili zaštiti samoga sebe od neke više nepoznate sile oblikovao koreografiju. Možda mi se čini da je malo nedostajalo neke fluidne, životne, organske veze između samih djelova koreografije, međutim nijedan komad ne mora biti savršen. Neki nadkontekst koji se nadvio nad čitavom predstavom, tog nekog drona ili velikog oka koje nas sve gleda i promatra i pokušava nas nekako držati pod kontrolom, koreograf je uspeo uz scenografska i nova tehnološka rješenja pretvoriti u jedno umjetničko djelo. Ja bih rekao da pozdravljam odabir ove predstave u kontekstu ovogodišnjeg Bitefa.“
Stevanka Češljarov, novinarka u penziji
„Mislim da su tehnički efekti mnogo doprineli utisku o predstavi. Troje učesnika predstave na sceni su zaista sjajni, ali mene su prosto fascinirali tehnički efekti, bez kojih utisak ne bi bio potpun.“
