Покрет према слободи
За почетак округлог стола, Ехсан се представио публици и испричао нешто о развоју своје каријере, како је започео као веома млад, прво као глумац, да би се затим преоријентисао према плесу и кореографији. Нагласио је да процес учења и тренинга у Ирану није био нимало једноставан, с обзиром на многа ограничења, као и да је имао много успона и падова, али одувек је знао да је плес и уметност прави пут, и труд му се исплатио.
Током разговора, Ехсан је објаснио како кроз поруку о друштву контроле и цензуре, кроз ово дело, он не нуди решење тог проблема, већ иницира рефлексију о проблему. Дрон користи као симбол нечега што већ сада не представља далеку будућност, већ нашу стварност, што је присутно сада и овде, што подразумева друштвена дистопија.
Жил Поле објаснио је технику рада на кореографији представе, која се развијала од једног покрета, коришћењем само једног екстремитета. Негде у току тог покрета, он би био прекинут од стране неке невидљиве спољашње силе, која му не дозвољава да се заврши. Након тог прекида, нови покрет се започиње новим екстремитетом, и он се такође прекида и остаје незавршен, затим креће следећи, и тако даље. Ови, на око веома неприродни и необични покрети, креирани су у покушају да се пронађе пут да се та спољашња сила заобиђе, да се од ње побегне, у потрази за слободом. Након увежбавања ове технике прекидања покрета, надоградили су је следећим кораком - неприродним и неорганским, веома непредвидивим бројањем, које није у складу са ритмом музике и у коме нема правила. Овај поступак симболично означава константни покушај да се пронађе слобода унутар цензуре и надзора.
Говорило се о цензури присутној у данашњем свету свуда. Као пример дат је Иран, где је овај перформанс ипак био дозвољен, штавише и награђен, упркос свом провокативном карактеру у односу на иранске стандарде.
Јасен је причао о драматургији дела, односно поетици којом су надоградили плесни елемент дела. Током процеса испробавали су многе варијанте са поезијом коју су сакупили, а на крају су одабрали одређене елементе и измешали их да би добили коначан производ. Јасен и Ехсан најавили су свој следећи заједнички пројекат који је тренутно у процесу настајања, а биће приказан у октобру 2022. године.
Коментар публике на перформанс био је да је одржан добар баланс у односу коришћења визуелне технологије и плеса као позоришног елемента, тако да једно не угрожава друго, већ једно са другим сарађује. Такође један од коментара био је да је веома јака симболичка порука јасно дочарана и приказана са добром мером, не превише илустровано, а сасвим довољно да покрене осећања и размишљања.
Целокупан разговор можете да погледате на приложеном снимку или на Јутјуб каналу Битефа.
Питали смо публику о утисцима са представе.
Емил Матешић, историчар уметности:
„Представа је успјела. Поштујем начин на који је кореограф из покрета који се најчешће користи при неком скривању, бјегу или заштити самога себе од неке више непознате силе обликовао кореографију. Можда ми се чини да је мало недостајало неке флуидне, животне, органске везе између самих дјелова кореографије, међутим ниједан комад не мора бити савршен. Неки надконтекст који се надвио над читавом представом, тог неког дрона или великог ока које нас све гледа и проматра и покушава нас некако држати под контролом, кореограф је успео уз сценографска и нова технолошка рјешења претворити у једно умјетничко дјело. Ја бих рекао да поздрављам одабир ове представе у контексту овогодишњег Битефа.“
Стеванка Чешљаров, новинарка у пензији
„Мислим да су технички ефекти много допринели утиску о представи. Троје учесника представе на сцени су заиста сјајни, али мене су просто фасцинирали технички ефекти, без којих утисак не би био потпун.“
