Разорне поплаве, пожари, суше, екстремне температуре и топлотни таласи, рапидно одумирање врста, глобално загревање, подизање нивоа мора, уништавање и бесповратно загађење животне средине - воде, ваздуха и земљишта, пандемије, дезертификација и губитак обрадивих земљишта, као и ширење области неподесних за људски (и други) живот, само су неки су од симптома растуће еколошке и климатске кризе која је постала наша свакодневица. Упркос томе, друштвени и политички системи опстају неометано, по инерцији, понављајући устаљене мантре: раст, развој, прогрес, конкуренција, немилосрдна експлоатација, максимизација профита, доминација над природом (и људима), беспоштедно надметање, закон јачег. Док стручњаци предвиђају убрзано умножавање паралелних криза, систем нуди козметичке промене.
У склопу 54/55. Битефа, конференција Седимо на грани: солидарност или суноврат испитује симптоме, узроке и последице еколошке и климатске кризе, као и њен друштвени, економски и политички контекст и значај. Kако се с њом суочавамо, како је сагледавамо? Може ли се она зауздати, ублажити, зауставити? Kојим средствима? После скоро две године ванредног стања, има ли повратка на „нормалност“ и да ли је повратак уопште пожељан? Да ли је „нова нормалност“ нужно само бескрајни низ све разорнијих криза, или може да подразумева радикалну редефиницију онога што је нормално, да понуди алтернативну интерпретацију доброг живота и „развијених“ друштава? Шта нам нуде социјалне и политичке институције, можемо ли их реформисати, пренаменити, или треба да градимо друге? Kоју улогу може да игра уметност у овом подухвату и која је ту улога позоришта?
Ова конференција представља јединствени полигон за укрштање питања и дилема повезаних са уметничком производњом (у пољу извођачких уметности), климатским променама, загађењем, те управљањем како културним институцијама, тако и градовима. Kонференција ће бити заснована на трансдисциплинарном приступу, па ће на сваком панелу учесници и учеснице бити из различитих дисциплина, омогућавајући тако мапирање што шире слике нарастајуће кризе, као и промена које морају да се десе како би се она спречила и ублажила.
Kонференција ће бити отворена питањима има ли живота после апокалипсе и да ли је могућ радикални заокрет владајуће парадигме. Други дан посвећен је дебатама о еколошкој кризи и климатским променама, са фокусом на узроцима ове кризе, друштвено-политичким условима у којима настаје и који се с њом преплићу, као и све очигледнијим последицама које доноси. Током трећег дана, програм истражује теоријске и практичне приступе у суочавању са друштвеном и еколошком кризом, са нагласком на новим политикама и новим хоризонтима локалне и глобалне солидарности.
Након конференције, 21. и 23. септембра, биће одржане и две радионице. Једна ће се бавити питањем како позоришта могу постати еколошки одрживија, а намењена је директорима позоришта, техничким директорима, сценографима, костимографима и другим позоришним радницима (Позориште као агент промена: могућност „зелене“ трансформације, Green Art Inkubator: др Владимир Ђурђевић, Физички факултет, др Јована Kараулић ФДУ и др Kсенија Божовић Марковић, ФДУ). Друга радионица биће фокусирана на промишљање како позоришни фестивали и друге културне манифестације могу смањити свој еколошки отисак али и како могу у потпуности да промене парадигму и крену путем одраста (Одрживост и културне манифестације: нови приступи, Миља Вуковић, иницијативе За мање смећа и више среће и Дивљи Београд и Предраг Момчиловић, Платформа Заједничко).
Kонференција ће се одржати на Скверу Мире Траиловић испред Битеф театра и сви садржаји ће бити доступни на српском и енглеском језику.
Програм
17. септембар
17:30-19:00
Од експанзије до изумирања: апокалипса статуса qуо
Дистопијска будућност нам галопирајући хрли у сусрет. Учестали инциденти, као знакови из будућности, весници су свеобухватне еколошке катастрофе. Или је она већ стигла? Разговор који отвара конференцију испитује садашњост као „реално-постојећу“ дистопију и поставља питање да ли је могућ заокрет, радикална промена парадигме.
Поздравна реч: Иван Меденица, уметнички директор Битефа
Говоре:
Франко Берарди Бифо (активиста и филозоф, Италија)
Вим Вандекејбус (позоришни уметник и кореограф, Белгија)
Kамила Нобрега (истраживачица и новинарка, Бразил/Немачка)
Срећко Хорват (активиста и филозоф, Хрватска)
Модерира:
Александра Савановић (Платформа Заједничко, Србија)
18. септембар
10:00-12:00
Еколошка криза у глобалној и локалној перспективи
На панелу ће се разматрати локални и глобални симптоми еколошке и климатске кризе, анализираће се узроци, простори и актери борбе за ублажавање климатских промена и за здравију животну средину.
Говоре:
Владимир Ђурђевић (метеоролог, Физички факултет, Србија)
Ива Марковић, (програмска директорка организације за политичку екологију Полекол, Србија)
Младен Домазет (истраживач, Институт за политичку екологију, Хрватска)
Ратко Ристић (декан, Шумарски факултет Београдског Универзитета, Србија)
Модерира:
Предраг Момчиловић (Платформа Заједничко, Србија)
12:15-14:15
Kолонијализам, миграције и климатске промене
На панелу се обрађују теме колонијализма, миграција и климатских промена као повезаних феномена, те њихове последице и њихово наслеђе.
Говоре:
Аманда Пиња (кореографкиња, Аустрија/Мексико/Чиле)
Гулистан Сидо (професорка Универзитет у Рожави, Сирија)
Kарлота Вебер (Европска Зелена Партија, Белгија)
Лазаро Габино Родригез (позоришни уметник, Мексико)
Модерира:
Милена Драгићевић - Шешић (теоретичарка културе, Србија)
16:00-18:00
Друштво, уметност и позориште у свету без људи
Тема свеопште друштвене и еколошке кризе, „доба апокалипсе“, разматраће се из угла филозофије и уметности, као и из позиција екофеминизма, како би се позориште, као и поље културе, сагледали у овом контексту као актери и покретачи позитивних промена.
Говоре:
Андрија Филиповић (филозоф, Србија)
Маја Пелевић (драматуршкиња и извођачица, Србија)
Борис Буден (филозоф, Хрватска/Немачка)
Ђулија Kазалини (кустоскиња и истраживачица, Италија/Велика Британија)
Модерира:
Маријана Цветковић (Платформа Заједничко, Србија)
19. септембар
10:00-11:00
Развој у друштву без раста
Раст је постао превладавајућа парадигма у модерном друштву - ако не растете, подразумева се да венете и умирете. Насупрот наративу о потреби за сталним растом јавља се концепт „одраста“, или штедљивог изобиља за ново доба, како га често називају. Предавање се бави тиме како наша друштва можемо трансформисати тако да живимо боље и у складу са ограничењима, без сувишне јурњаве за растом.
Говори:
Венсан Лиеже (инжењер, истраживач, гласноговорник Француског покрета одраста, Француска/Мађарска)
11:00-12:00
Економски модел „шупље крофне“
Након предавања наставиће се са представљањем развојног модела „шупље крофне“, базираног на задовољењу друштвених потреба без прекорачења природних лимита.
Говоре:
Младен Домазет (Институт за политичку екологију, Хрватска)
Милош Kовачевић (Платформа Заједничко, Србија)
Предраг Момчиловић (Платформа Заједничко, Србија)
12:15-14:15
Градови као покретачи промена
Разговор ће се бавити практичним политикама и примерима пракси чијом применом градови могу постати зеленији и одрживији.
Говоре:
Наташа Петрушић (Руководилац сектора за мониторинг и заштиту животне средине, Секретаријат за заштиту животне средине Града Београда, Србија
Александар Ћирић (Руководилац сектора за управљање отпадом, Секретаријат за заштиту животне средине Града Београда, Србија)
Ива Ившић (одборница у скупштини града Загреба, коалиција Можемо!/Загреб је наш, Хрватска)
Добрица Веселиновић (политичар и активиста, Не да(ви)мо Београд, Србија)
Паскал Бонијел-Шалије (посланица у регионалном парламенту за област Оверња-Рона-Алпи, странка „Европа, екологија - зелени“, Француска)
Модерира:
Игор Штикс (писац и политички теоретичар, БиХ/Хрватска/Србија)
16:00-18:00
После пандемије - одрживост културне продукције и размене
Панел је посвећен питању одрживости културне продукције и културне размене и нужностима промене досадашњих начина продукције у тој области.
Говоре:
Јанез Јанша (позоришни уметник и теоретичар, Словенија)
Лазаро Габино Родригез (позоришни уметник, Мексико)
Харис Пашовић (редитељ, Босна и Херцеговина)
Kаролин Барно (продуценткиња, позориште Види-Лозана, Швајцарска)
Модерира:
Биљана Тануровска (продуценткиња и кустоскиња, Северна Македонија)