.jpg)
Гран При Мира Траиловић
ЦЕМЕНТ БЕОГРАД
Писац Милан Рамшак Марковић и редитељ Себастијан Хорват развијају бриљантну, интелигентну дискусију са Хајнером Милером и поново пишу Цемент Фјодора Гладкова, да би нам приказали аспекте револуције од рејва до гроба и назад. Уобличена као два потпуно различита дела, представа чини снажну целину која је храбра, узбудљива и потресна, и која остварује динамичан дијалог кроз простор и време, приказујући становиште појединаца у садашњем тренутку али унутар различитих стварности.
Представа Цемент Београд представља врхунско уметничко достигнуће како редитеља тако и целог тима. Реч је о комплексном путовању које повезује генерације, млада и стара тела, као и позоришне праксе и естетике. Између прошлости и будућности, живота и смрти, приватног и политичког, уз наду, разочарање, и очај. Колико је рејволуционарни израз енергичан у првом делу представе, толико је очаравајућа и предивна глума у другом.
ОПЧИНИО САМ ТЕ
Редитељ и кореограф Ехсан Хемат, његов тим, и моћни, међусобно различити плесачи, опчинили су публику повезавши личну трагедију иранског позоришног ствараоца са једним од највећих изазова данашњице: претераним надзором и дигиталном манипулацијом ком је подвргнуто човечанство. Представа Опчинио сам те путем кореографије цензуре приказује и разматра интернализацију дугорочних последица опресије тела и духа, истовремено превазилазећи универзалну претњу са којом се суочава данашње друштво, а која се тиче страха од доминације надзорне технологије.
Крећући се наслепо, троје плесача се налази под непрекидном претњом и контролом, док се њма манипулише путем електрошокова. Дрон који им је непрекидно над главама, представља важног представника моћи који им онемогућава да побегну од чини које су бачене на њих.
Представа комбинује до савршенства увежбане телесне покрете који су прекинути, скраћени, изведени у стакато ритму. То ствара јасну целину - под надзором. Прожимајућа музичка подлога појачава константну претњу. Изненадно олакшање нуди добро позната мелодија насловне песме „Опчинио сам те“ која одлично функционише, али нас и шаље у погрешном смеру.
Специјална награда „Јован Ћирилов“
FARM FATALE
Претварати у сатиру апсурдно време у ком живимо, претворило се у прави изазов. Али у представи Farm Fatale, Филип Кен и његова гротескна страшила заједнички успевају у томе и поново дају снагу позоришту апсурда.
Становници те фарме су жртве аутоматизације, нека врста пост-аутоматизацијских кловнова који покушавају да пронађу неку нову мисију, неки нови смисао живота, како би спасили шта се спасити може. Распевана, детињаста страшила заводе публику музиком, бесмислицама и играма речи, док маштају о некој револуцији. Привлачност представе у највећој мери лежи у лепоти естетике унутар које ова бића делују, што истовремено отвара и највећи проблем данашњице: како задржати и њу и живот унутар ње.
Елегантно скривено између слојева апсурда и наивности, значење се разоткрива и без да га извођачи претварају у експлицитан активистички памфлет. Реч је о новом облику апсурдизма чија хумористичка форма прија публици, али који истовремено изазива сумњу. На велико питање - шта ће се излећи из јајета будућности - сами морамо дати одговор.
ВИШЊИК У ВИШЊИКУ
Вишњик у вишњику је емотивно узбудљива онлајн представа која се одлично уклопила у добро познати Чеховљев комад.
Путем зум платформе, глумци и редитељ Бобо Јелчић неочекивано развијају широк спектар емоција и хумора. У форми онлајн дискусије, глумци користе реалистична и суптилна средства, док интернет повезује Чехова са данашњим тренутком и са стварним људима у свој њиховој „туги и слави“. Натуралистичком глумом успевају да емоцију пренесу на публику, без обзира да ли их она прати из позоришта или од куће.
Представа је занимљв наставак Јелчићевог театарског истраживања: она преноси његову методику и естетски приступ у нове медије, уз пуно прихватање духа и суштине како позоришта тако и Чехова.
Бављењем неурозама ликова, тела глумаца су физички заробљена у оквире њихових проблема које развијају у поезију у којој има наде за будућност како ликова у драми, тако и за публику, кроз поступак позивања публике да укључе камере на самом крају, чине настаје уједињена позоришна заједница.
Награда листа Политика
Жири листа Политика за најбољег редитеља на 54./55. Битефу, у саставу: Харис Пашовић, редитељ (председник), његова колегиница - редитељка Ана Томовић, и представници редакције: Гордана Поповић, уредник Културне рубрике, Ана Тасић, позоришни критичар и Борка Голубовић Требјешанин, новинар гледао је 12 представа у главном програму. Разноликост уметничких приступа и разноврсност форми су рефлексија комплексног времена у којем живимо и изазова са којим се уметници суочавају.
Овогодишњи Битеф је изванредно презентирао сложене уметничке процесе у европском и светском позоришту, а редитељи и кореографи су још једном, инспирисано и инвентивно, показали виталност представљачких уметности.
Жири је одлучио да на овом дуплом Битефу додели 2 награде за најбољу режију и то:
Боби Јелчићу, специјално признање за режију представе ВИШЊИК У ВИШЊИКУ у продукцији де фацто казалишне групе из Загреба. Јелчић је у овој представи изразио драму ковида-19 и локдауна, а да их никада није споменуо. Он технологију није употријебио као замјену за живо позориште, него је Чеховљевим ликовима дао додатну драмску димензију сводећи њихове узнемирене животе на формат Зума, њиховог јединог, малог прозора у свет. Јелчић је тако створио оригиналну, потресну представу о историјском тренутку у којем живимо.
и
Виму Вандекејбусу, за кореографију и режију представе ТРАГОВИ у продукцији компаније Ултима Вез из Брисела. Вандекејбус је креирао узнемирујућу представу о свету поремећених екосистема у којем људи, животиње и биљке ремете једни другима живот, муче се и међусобно оштећују. Ансамбл врхунских плесача надахнуто изводи корегорафију овог, сада већ, класика европског плесног позоришта, који и у овој представи показује своју креативну јединственост и позоришну робусност.
Обе награде су додељене већином гласова.
